Да ли знамо шта је приватна својина?

Да ли знамо шта је приватна својина?

Матија Мићић Бућић

Последњих неколико дана јавност је узнемирило следеће обавештење, скупштина Србије припрема нацрт закона по коме може да изведе принудну експропријацију земљишта без било које врсте оправдања.Што значи, ако је држава наумила да поклони ваше земљиште страном инвеститору, она за 5 дана то може да учини и да вам не понуди никакво образложење. Мало поштенији, који се не диве шверцовању фармерки из Трста и спавању на клупи казаће како их то асоцира на период владавине комунистичке партије у Србији. Тада се под паролом да сви треба да будемо једнаки и како су се кулаци богатили на конто радничке класе људима отимало све што је могло да им се узме. Тако су преко ноћи угашена много газдинства по којима су србска села итекако била позната и нажалост се никада нису опоравила.

‌Некада се то радило самоиницијативно, одабереш породицу или фамилију са којом си се замерио, пријавиш да су народни непријатељи, уђеш у кућу и слободно износиш шта ти се допада. Данас се све то ради мало суптилније. Отимачина је стављена у правни контекст где је у потпуности легализовано. Прво се почело са судским извршитељима. Ревносне перјанице владајуће номенклатуре помажу јадном и пребукираном судству да реши нагомилане спорове. Тако су се прво устремили на људе који нису у могућности да до краја сервисирају рачуне па су их због нагомиланих дугова за комуналије истеривали из кућа. Наравно, дати образац се примењује искључиво на обичном народу, док са друге стране криминалци, тзв.биснисмени и политичари су изузети од тога. Они слободно могу да праве астрономске рачуне које нису у обавези да плате и да не сносе никакве консеквенце.

Наравно, на то мора да се дода тај фамозни порез на екстра профит који управо треба да буде један од кључних фактора који утичу да се буџет пуни на здрав начин. Пошто ми припадамо друштву једнаких у којима су неки једнакији не треба да чуди што се закон спроводи на овакав начин.



Поводом све чешћих осуда грађанства везаних за случај Рио Тинто, као и сличних фабрика које послују на нашој територији уз помоћ државних субвенција, власт се досетила да целокупан процес пребаци у законске оквире. Тако преко ноћи пољопривредно земљиште претвара у грађевинско или под слоганом да је државни интерес у питању врши насилна отимачина земље зарад профита у будућности. Ништа од овога им неће бити тешко да реализују јер постоје фактори који им иду на руку. Први је скупштинска већина коју су обезбедили на изборима, а други је суштинско непостојање приватне својине у Србији. Управо овај други сегмент којим се код нас у јавности нико није бавио од 1945 године је круцијалан у целој причи.

Комунисти су од свог настанка до доласка на власт замерали држави како полаже право на приватну својину и концепту како заштите приватне својине. Тврдили су да када дођу на власт све ће бити друштвено, у пренесеном значењу сви имају право на нешто. И то што су до данас направили изазвало је такав хаос да ми у 21. веку и даље водимо имовинско правне спорове. Не постоји Србска кућа која није у спору са комшијама или родбином око имовине. Уз непостојање приватне својине, постоји још једна опасна ствар, а она се зове заштита приватне својине. Сваком од нас који поседујемо нешто што је у нашој својини апсолутно је забрањено да то стечено право и наслеђе одбранимо. Тако да разбојник када нам повреди приватну својину или породицу има једнака ако не и већа права од нас који смо то стекли и за то плаћамо порез. Док он пљачка, силује и уништава ми треба да мирно узмемо телефон и окренемо полицију да дође и спроведе закон у пракси. Не дај Боже право на поседовање оружја, онда су људска права разбојника угрожена, а то не смемо никако да допустимо.

Кад све ово знамо не треба да нас чуди што ће у скупштини за који дан без проблема изгласати закон по којем могу да отимају, а да целокупна отимачина буде у складу са новим правним регулативама. Тако ће лепо Рио Тинто, фабрике гума, полигони за прављење шрафова и сличне фабрике угушити најплоднију земљу у Европи.

Зашто би користили бенефите које нам пружа богом дата земља, када можемо да будемо слуге у фабрикама? Зашто да нам примарна делатност буде пољопривреда, када све те паре можемо да усмеримо у стране компаније које ће да доведу своје људе да раде за те исте паре? Или зашто не би смо лепо подигли кредит од Кинеза, па им тим парама плаћали да раде и граде на нашој територији са својом механизацијом и својим људством. Када се само обрати пажња на овај мали сегмент јасно се види да смо ми дубоко болесно друштво које може бити спашено само вољом неке више силе. Оволики степен ауто- деструкције и мањак поштовања самих себе нигде и никада није забележен. Да ти допустиш да ти неко не дозволи да заштитиш породицу или да ћутиш док ти неко нешто што си муком стекао отме да би дао другоме може само неко ко има озбиљну дијагнозу. Ако се не дозовемо памети нећемо имати ни шта да једемо, ни да дишемо, ни где да живимо, а то сигурно није будућност у коју желимо да идемо.

[table id=1 /]



Матија Мићић/Васељенска ТВ

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета