За просвету и здравство 22 милијарде динара мање

Посланици Народне скупштине Србије усвојили постпадемијски буџет, којим је планиран мањи дефицит него 2021. године.

Док је ребалансом за 2021. годину планиран мањак од 2,5 милијарде евра (4,9 одсто БДП-а), у следећој би требало да буде око 1,7 милијарди евра или три одсто БДП-а. Ове бројке пак не морају бити и реализоване. Према проценама Фискалног савета у овој години је могуће да дефицит буде око четири одсто БДП-а.

У следећој години кажу да има простора да расходи буду мањи за око 400 милиона евра, али и да ће због више инфлације приходи вероватно бити већи од планираних, па на крају мањак може бити и испод два одсто, што би било веома важно не само због мањег задуживања, већ и да јавна потрошња не би даље потпиривала раст цена.

Највећи појединачни раст на трошковној страни бележе плате запослених. Оне ће бити повећане за у просеку 7,3 одсто. Ово повећање је, за разлику од претходних година, у складу са растом БДП-а и инфлацијом, али имплицира две мање повољне ствари.

Прва је да се и наредне године неће увести ред у систем плата у јавном сектору, те да се наставља одокативно повећање плата по областима, а друга да ово повећање фонда зарада значи да неће бити повећања броја запослених. У оцени предлога буџета Фискални савет је предложио повећање зарада за шест одсто, а осталих један одсто да се односи на нове запослене.

Економиста Либека Михаило Гајић каже да неке процене показују да у јавним службама има мањак од око 20.000 људи након забране запошљавања од 2015. године.

„Држава очигледно неће да уведе ред у плате у јавном сектору, вероватно јер би тиме онемогућили куповину гласова. Такође ме и зачудило што нису одмах дали више новца за плате, али не би ме изненадило да следеће године имамо ребаланс буџета и то можда и пре избора у коме би се повећале плате у јавном сектору“, оцењује Гајић. Он додаје да је и овај буџет нетранспарентан.

Оно што је свакако најбоље у вези буџета је раст издатака за инвестиције. Капитални расходи у буџету су планирани на 4,1 милијарде евра или 7,3 одсто БДП-а што је значајно више од преткризног нивоа од 4,7 одсто. У односу на 2020. и 2021. годину повећани су издаци за физичку инфраструктуру и то пре свега саобраћајну и то за 54 милијарде динара и смањење инвестиција у сектор безбедности за 17 милијарди динара. Лоша вест је што су значајно смањена улагања у здравство и просвету, за чак 22 милијарде динара.

Гајић сматра да је улагање у инфраструктуру добро, али да је велики део тих пројеката у оквиру међудржавних споразума.

„Тиме је искључена конкуренција, па је питање цена по којима се ти пројекти реализују. Планирани су нови пројекти, али и то је питање како ће се они реализовати, јер већ сада је грађевинска оператива напрегнута, увозе се радници и то би могао бити разлог њиховог евентуалног кашњења. Можда и најбоље у буџету је то што држава коначно издваја нека средства за комуналну инфраструктуру односно за заштиту животне средине“, напомиње Гајић.

Средства за капиталне пројекте за заштиту животне средине биће већа у односу на октобарски ребаланс буџета за шест милијарди динара, са 14 на 20 милијарди динара. Овде је предвиђена изградња регионалних центара за управљање отпадом, даљинско грејање у Крагујевцу, комуналне и водоводне мреже у неколико десетина градова и општина широм Србије. То делује сјајно, али према оцени Фискалног савета није довољно.

„За решавање нагомиланих еколошких проблема у Србији у следећих 10-15 година потребно је да држава уложи између осам и девет милијарди евра. Преведено на годишњи њиво, потребно је и могуће да државне инвестиције у овој области достигну износ од око 500 милиона евра и да се на том нивоу одржавају у наредних 10 до 15 година“, наводи се у оцени Савета што значи да су издвојена средства за комуналну инфраструктуру и даље упола мања од потребних.

До сада је било најважније да се даје новац за инфраструктуру јер су потребе биле огромне. Међутим, како се завршавају најважнији пројекти, поставља се питања селекције шта ће се даље градити и финансирати.

„Као илустрација овог проблема може послужити податак да су буџетом за 2022. релативно велика средства опредељена за изградњу Националног стадиона а да није јавно показана његова економска исплативост. У исто време, јавне инвестиције у здравство и образовање у 2022. умањене су у односу на 2021. док су улагања у изградњу комуналне инфраструктуре и смањење еколошког загађења тек минимално повећана. Не постоји ниједан јавно доступан документ који би показао зашто је у јавном интересу то да се у 2022. гради Национални стадион, уместо да се више улаже у важне области које су биле дужи низ година запостављене“, наводи се у оцени Фискланог савета, уз напомену да чак и за пројекат метроа нема студије изводљивости. Они подсећају да чак ни садашњи систем јавног превоза није финансијски одржив па град из буџета годишње издваја 150 до 200 милиона евра.

Занимљиво је и да поред тога што се смањују трошкови субвенција, што је очекивано због завршетка програма помоћи привреди, биће повећани издаци за привлачење инвестиција и то за седам милијарди динара. За ово ће наредне године бити потрошено око 20 милијарди динара, што је за 40 одсто више него претходних година.

Казне и пенали

За казне и пенале у буџету за следећу годину издвојено је чак 280 милиона евра, што је поређења ради скоро дупло веће од буџета Министарства енергетике. Ово је рекордна сума скоро 10 пута већа него пре 10 година. Највише ће морати да плати Министарство финансија 140 милиона евра, судови и Министарство правде 30 милиона, МУП 10 милиона и Министарство одбране око седам милиона евра.

Док МУП и војска углавном плаћају због изгубљених спорова због неисплаћених дежурстава, анализе Фискалног савета показују да би оволики износ код Министарства финансија могао бити припрема за исплату на име инвестиционог спора са компанијом Мера инвест који се води пред међународном арбитражом.

„Мало је јавно доступних детаља у вези са висином одштете која би требало да буде исплаћена, премда постоје назнаке да би она могла да премаши 50 милиона евра“.

[table id=1 /]

Данас