Добро наплаћена наклоност СНС: Јелена Триван директорка у две државне компаније

Јелена Триван, бивша функционерка ДС, добро је “наплатила” своју наклоност Српској напредној странци. Осим што је скоро седам година на челу ЈП „Службени гласник“, она је недавно именована и за генералну директорку компаније “М:тел” из БиХ („Телеком Српске“), чији је већински власник „Телеком Србија“.

Триванова је ових дана у центру пажње јавности као председница Управног одбора Филмског центра Србије, који је оборио одлуку комисије да се финансијски помогне филмовима еминентних редитеља Срђана Драгојевића, Горана Марковића и Желимира Жилника.

Мало пре тога, међутим, у јавности је незапажено прошла одлука о постављењу Јелене Триван на још једну директорску функцију. Она је изабрана за генералну директорку компаније “М:тел” из БиХ, у којој 65 одсто власништва има „Телеком Србија“.

Како је Триванова уопште препоручена за ову функцију у Бањалуци, будући да већ обавља посао директора ЈП “Службени гласник” у Београду, питање је на који нисмо добили одговор. На званичном сајту компаније “М:тел” пише да ју је изабрао њихов Управни одбор 15. септембра ове године.

У имовинској карти Јелене Триван на сајту Агенције за спречавање корупције не наводи се функција директорке “М:тела”, па су непозната и њена примања у тој компанији. У њеном извештају о имовини само пише да је директорка ЈП „Службени гласник“ и да на тој функцији месечно зарађује 202.174 динара.

Лист “Нова” питао је Агенцију да ли је Триванова пријавила да је директорка „Телекомовог“ предузећа из БиХ и колико на тој позицији зарађује. Будући да се на сајту не наводи ни да је председница УО Филмског центра Србије, питали смо и да ли је та функција пријављена, као и колико по том основу месечно зарађује. Одговоре нисмо добили до објаве овог текста.

Поводом њеног именовања на позицију директорке “М:тела” покушали смо да ступимо у контакт и са Јеленом Триван, али она није одговарала на наше позиве и поруке.

Златко Минић из „Транспарентности Србије“, који је био члан Одбора Агенције за борбу против корупције, каже за лист “Нова” да му звучи невероватно да неко може истовремено да буде директор једног јавног предузећа у Србији и директор друге компаније, било да је у Србији или иностранству.

“Невероватно да неко може истовремено да обавља та два посла. Оно што често понављам јесте да обављање две функције, за које се добије дозвола Агенције, често није само питање новца или сукоба интереса, већ и питање стварања поверења јавности у то да ли неко то може да обави на начин да се посвети ономе што треба да му буде посао”, наводи Минић.

Функције које немају никаквих додирних тачака

Са друге стране, да ово именовање Триванове није нешто што би требало да нас зачуди у оваквом политичком окружењу, сматра политиколог Бобан Стојановић.

“Они гомилају те функције. Најбољи примери су Александар Мартиновић, Владимир Орлић, Сузана Васиљевић… Овде је мало симптоматично да видимо и позадину Јелене Триван, мада ми је занимљива та различитост – „Службени гласник“, мобилна телефонија и Филмски центар, односно стављање људи на позиције које немају никаквих заједничких додирних тачака. Не може нико да буде свемогући да зна и о издаваштву и о мобилној телефонији и о филмовима. То је мало спрдање са јавним ресурсима”, каже Стојановић за “Нову”.

Он истиче да ништа не може да га изненади након што су почели да отпуштају професоре у школи у Ћуприји, да би политичари и посланици добили још неку плату и имали звање предавача.

Није познато да ли је Јелена Триван у међувремену потписала приступницу Српској напредној странци, али је јасно да тешко да би дошла до неке од ових функција без блискости са странкама на власти.

“И не мора формално да буде члан странке. Имамо чак и неко законско решење по којем на одређене законске функције не могу да дођу чланови странке. Међутим, онда добијемо гувернерку која замрзне свој страначко чланство или директора БИА, који учини исто”, напомиње Стојановић.

Јелена Триван дуго је важила за ударну песницу ДС. Била је њен портпарол, потпредседница и посланица у Народној скупштини. Међутим, након пада с власти и недуго након промена у врху странке, Триванова подноси оставке на све страначке функције.

Она је тада саопштила да подноси оставку због неслагања са политиком страначког руководства, “која за резултат има пропадање странке”.

Свега годину дана касније она је именована за директорку ЈП „Службени гласник“, у време када је премијер био Александар Вучић.

[table id=1 /]

Нова.рс