Политика: Повратак снајпериста “Исламске државе” на КиМ

Територија Косова и Метохије била је прва по броју људи у Европи (у односу на укупан број становника) који су отишли на ирачко и сиријско ратиште. Према расположивим подацима служби, од 2012. са Косова се више од 400 људи придружило терористичким групама попут Исламске државе и Фронта ал Нусра. У априлу 2019. вратило се 110 особа, међу којима су биле жене и деца.

„Велики је проблем повратка терориста, јер чак иако буду ухапшени и процесуирани, не значи да ће после одслужења затворске казне бити дерадикализовани и спремни за интеграцију у друштво. Судећи по досадашњим случајевима, за одлазак на страна ратишта и кривично дело тероризма, на Косову су казне релативно ниске”, наглашава за „Политику” проф. др Марија Ђорић, ауторка пет књига о екстремизму, стручњак за безбедност и антитероризам.

У Основном суду у Приштини прошле недеље је подигнута оптужница против К. Д, због сумње да је бивши припадник Исламске државе и да је активно учествовао у активностима те терористичке организације. Из тужилаштва у Приштини је саопштено да је К. Д. намерно учествовао у деловању терористичке организације, тако што се са супругом придружио екстремистима ИД, активно сарађивао у активностима те организације као тренер снајпериста.

Њега су ухапсили и затворили представници сиријских демократских снага, а 17. јула ове године организовано је пребачен на Косово. Према законима на КиМ он је извршио кривично дело организовања и учешћа у терористичкој групи.

„Овај случај је посебно интересантан, јер уколико се терети да је обучавао снајперисте, то значи да је реч о професионалцу који је релативно високо рангиран у Исламској држави те да је и највероватније индоктриниран виолентном идеологијом. Са таквим појединцима је веома тешко спроводити процес дерадикализације”, каже Марија Ђорић.

Напомиње да је ово нажалост само почетак, јер цео западни Балкан чека повратак терориста и њихових породица, које се претежно налазе у камповима попут Ал-хола у Сирији.

Други снајпериста – Скендер Ћерими, током свог седмогодишњег боравка у сиријским ратним зонама, док се борио за ИД, од те организације добијао је плату од 100 долара месечно, а џихад у редовима Исламске државе започео је са калашњиковим, преноси Репортери.

Косовске службе су уз помоћ америчког Федералног бироа за истраге (ФБИ) пронашле доказе да је Ћерими успео да се после две године у тој земљи придружи одреду снајпериста „Дабик”. Он је у јулу ове године враћен на Косово, након што се предао сиријским демократским снагама, које су у последње три године успеле да преузму контролу над неким од главних упоришта Исламске државе. Овај Албанац, познат као Абу дер, враћен је на Косово летос, заједно са још десет особа, углавном жена и деце, које су сиријске демократске снаге држале у камповима у тој земљи, пишу приштински медији.

Када је стигао у земљу, косовске власти су га ухапсиле због сумње да је учествовао у терористичкој групи, за шта би могао да буде санкционисан казном затвора у трајању од пет до десет година.

„Један од највећих изазова неће бити рад само са терористима, већ и са њиховим супругама, а посебно са децом”, наводи Марија Ђорић.

Наша саговорница објашњава да ће тај рад изискивати мултидимензионални приступ проблему и ангажман различитих сегмената друштва попут служби за социјални рад, психолога, центара за ментално здравље и наравно, безбедносног сектора.

„Нажалост, успешност процеса дерадикализације моћи ћемо да меримо тек за неколико година, а до тада треба радити на очувању безбедности у друштву, што ће бити велики изазов”, закључује Марија Ђорић.

Албанац Скенер Ћерими је седам година заредом био активан учесник ратова у редовима Исламске државе у градовима Зумер и Седфарук, где је био ангажован и у снајперском батаљону, наводе из тужилаштва у Приштини.

У документу до којег је дошао портал Репортери, пише да је Ћерими отпутовао у Сирију 27. јуна 2014, заједно са два пријатеља, која су у међувремену проглашена мртвим у тамошњим борбама. Њих тројица су до Сирије стигли преко Албаније и Турске. У документу се наводи и да је Ћерими, који је тада имао 23 године, свој рат за Исламску државу започео аутоматском пушком АК-47, познатом као калашњиков, као и да је две године касније регрутован као снајпериста батаљона.

Доказ за то, тврди специјални тужилац, пронашао је у пакетима докумената који су достављени америчком Федералном истражном бироу (ФБИ), у којима се наводе идентитет, али и месечна надница коју је добијао. Ћерими, са друге стране тврди, да је током боравка у Сирији од Исламске државе добијао 100 долара месечно да ради као стражар, а не да буде у снајперском батаљону, као и да је поседовао само ватрено оружје калашњиков са четири пуњача за муницију.

Он се прошлог уторка, након што му је представљена оптужница у Основном суду у Приштини, изјаснио да није крив.

Александар Бојовић/Политика