“Да је донет закон о црногорском језику, не бисмо били сада у ситуацији да цела црногорска влада прича српски”

Др Аднан Чиргић, декан Факултета за црногорски језик и књижевност, каже да је борба за језик борба против асимилације црногорског идентитета.

Он је додао да се, да је донет закон о црногорском језику, не би могло десити да цела Влада Црне Горе говори српским језиком.

Чиргић каже да то није зато што су они стварни говорници српскога језика, већ зато што сматрају да црногорски језик не постоји. У изјави за подгоричку Побједу каже да су такви, како наводи, „шовинистички ставови делегирали и Весну Братић на место министарке просвете, науке и културе.

Чиргић каже да се један од најбитнијих догађаја у савременој језичкој монтенегристици догодио у децембру 2017. године, када је, како наводи, црногорски језик добио свој ИСО кôд од Техничког комитета са седиштем у Kонгресној библиотеци у Вашингтону.

„Тада је црногорски језик постао равноправни члан светске породице језика, а та се чињеница некоме може свиђати или не свиђати, али је то међународно признање немогуће оспорити“, рекао је Чиргић, а преноси Танјуг.

Чињеница је, истиче, да се у Црној Гори говори црногорским језиком и да на ту чињеницу не утиче национално или какво друго опредељење говорника и то се не односи на припаднике албанске и ромске националне мањине.

„Међутим, то међународно признање није утицало на став онога дела говорника који из идеолошких разлога сматрају да црногорски језик не постоји“, каже Чиргић.

Чиргић тврди да, осим Србије, у региону нема државе која оспорава питање црногорскога језика.

„С друге стране, у Србији се не оспорава само црногорски језик, већ и хрватски и босански. Истина, пре ће се онде уважити и хрватски и босански но црногорски јер би признање црногорскога језика значило њихово одустајање од баштине настале на томе језику“, каже Чиргић и додаје:

„Однос Србије према црногорскоме језику не би требало да буде црногорски него српски проблем. Тај се проблем у бројним државама решава принципом реципроцитета. Тога није била свјесна ни претходна културна и просветна власт, а примену реципроцитета од ове власти, која Црну Гору види као регион Србије, било би наивно очекивати“.