Како је хрватска тајна служба утицала на хашке поступке

Хрватска тајна служба намештала је лажна сведочења у Хагу, уцењивала сведоке тужилаштва, а врбовањем је успела да обезбеди сараднике службе међу особљем Хашког трибунала и тако је прибављала тајне податке о поступцима које је водило хашко тужилаштво. Тиме је благовремено обезбеђивала и заштиту осумњичених од хапшења и уклањање доказа и сведока на терену, каже за „Политику” адвокат Душан Братић.

У извештају под ознаком „врло тајно”, Министарство одбране Хрватске и његова тадашња Сигурносно-информативна служба (СИС) обратили су се 1998. године хрватском председнику Фрањи Туђману са информацијама о учесницима поступака против оптуженика за ратне злочине пред Хашким трибуналом.

– Реч је о документу са највишим степеном тајности у хрватском обавештајном систему. Његова садржина открива колико је хрватска служба „избушила” хашко тужилаштво. Извештај садржи податке о сарадњи са адвокатима одбране и информације којима служба крије осумњичене и штити их од хапшења. У њему су и подаци о активностима службе на формирању адвокатских тимова „јер је ради успешне одбране свих у једном предмету потребан координиран, избалансиран и уједначен рад свих одвјетника” – наводи адвокат Братић.

FDU staje u odbranu Gorana Markovića

„Ова служба је у више наврата омогућила одвјетничком тиму прелиминарне разговоре са потенцијалним свједоцима одбране”, наводи се извештају. Поред тога, служба је давала информације адвокатима одбране о сведоцима оптужбе који су одбрани помагали приликом унакрсног испитивања.

Посебну пажњу служба је поклањала припреми адвоката за унакрсно испитивање сведока који су говорили о умешаности Хрватске у међународни оружани сукоб у БиХ, са инструкцијама да својим питањима не угрозе „шире хрватске националне интересе”.

– Занимљиво је и како је хрватска војна служба заједно са помоћником министра одбране упозорила генерала Ивана Чермака да је према законима Хрватске дужан да одбије разговор са истражитељима Хага, јер они немају овлашћења да истражују по Хрватској и да је то нарушавање суверенитета Хрватске, што овај није учинио, и како тај разговор карактеришу као „самовољан” – наглашава Братић.

Најзанимљивији део је онај у којем СИС извештава да је, на основу докумената Међународног кривичног суда у Хагу, до којих је дошла шпијунажом, преко сарадника и поузданих извора међу особљем у Хагу, служба закључила да је крајњи циљ тужилаштва у Хагу да повеже све оптужнице против свих Хрвата из Хрватске и из БиХ и учини одговорним за све злочине „само Врховништво Републике Хрватске”, укључујући и председника Туђмана.

У глави пет извештаја пише да је „ова служба судјеловала у припреми свједока оптужнице у случају потврде оптужнице против Мркшића, Радића и Шљиванчанина, те у поступку против Докмановића”.

– Овде се поставља питање шта има служба да припрема сведоке? Сведок је нешто видео или није и нема ту никакве припреме, нарочито не од службе нити је то дозвољено, што указује да је реч о сведоцима који су инструисани – каже наш саговорник.

Указује на још један веома важан навод из извештаја – да је служба контраобавештајним радом дошла до података о постојању још седам тајних оптужница против Хрвата из средње Босне, да су у више наврата тим осумњиченим достављане информације о намери Сфора да их хапси, да је у те сврхе служба предузимала мере да их склони и сакрије, као и да непосредно штити неколико тих особа, као и два сведока одбране муслиманске националности, који су повезани са доказима о муслиманским злочинима над Хрватима у Бугојну.

Постоје и наводи о томе како су сарадници службе извршили продор у МКСЈ и ангажовали двоје сарадника који су имали задатак да сазнају што више детаља о личном животу запослених у суду, па их чак и фотографисали на приватним љубавним састанцима, како би могли да их уцењују сликама које су нудили у замену за поверљиве информације.

– Састанци са овим сарадницима обављани су углавном на територији Хрватске, где су они долазили да не би били под надзором својих служби у својој држава. Тако је прибављено 70 фајлова важне оригиналне документације. Служба је добијала оригиналну документацију Хага и податке о тајним оптужницама, намерама и активностима тужилаштва у Хагу. Даље пише да је сарадник службе постао и један бивши истражитељ Хага који је радио на злочинима муслимана као и да је у току операција службе на уградњи још једног сарадника у МКС у Хагу – наводи Братић делове извештаја.

Наведена су имена генерала ангажованих у овим шпијунским делатностима, као и активности службе на превенцији суђења за дела у „Олуји” и поводом интересовања Хага за кривична дела Анте Готовине.

За злочин у Ахмићима, за које су оптужени Хрвати, у тајном извештају пише да је одговорна британска служба, а да пресудан утицај на рад тужилаштва у Хагу врше САД и Велика Британија, као и Џорџ Сорош и Хелсиншки одбор за људска права.

Даље наводе да су одређени документи посебном операцијом службе „убачени” у медије, да изразито афирмативан однос, али никада самоиницијативно, имају медији „Вјесник”, „Вечерњи лист” и ХТВ, као и да је служба са овим медијима остварила корисну сарадњу.

У извештају пишу и подаци да су сарадници СИС обавили разговоре са више од 300 сведока одбране и 200 сведока оптужница, као и да су прикупили и обрадили преко 50.000 докумената и припремали адвокате за суђења.

Сигурносно-информативна служба Министарства одбране Хрватске била је војна обавештајна и контраобавештајна служба, а данас се зове ВСОА – Војна сигурносна обавештајна агенција.

Александра Петровић / Политика