БАХАТО Без дозволе исекли шуму, па Зиђин изградио рудник

0

Пера Станимировић је имао шуму и земљу у селу Кривељ код Бора. У марту 2019. године сазнао је да му је шума посечена, а земља одузета. На том месту данас се налази рудник у власништву кинеске компаније Зиђин. Истраживање ЦИНС-а показује како је кинеска компанија отпочела радове на изградњи рудника Церово 2 пре него што је за то имала дозволу.

Био је снежан мартовски дан 2019. године када је Пера Станимировић кренуо у обилазак своје шуме у селу Кривељ, код Бора. Уместо усамљеног шумског богатства, затекао је дрвосече и исечено дрвеће. Радници приватне фирме Форест 014 нису знали да му кажу по чијем налогу крче шуму, али је Станимировић претпоставио о коме се ради – кинеској компанији Зиђин (Serbia Zijin Copper).

У овом крају је компанија, која је преузела РТБ Бор 2018. године, требало да инвестира у отварање рудника Церово 2, који је данас познат и као Ново Церово.



Станимировић је и сам део радног века провео на коповима рударског басена у околини Бора, а онда је дочекао да се један такав нађе на месту његовог имања.

Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да је крчењем Станимировићеве шуме компанија Зиђин отпочела радове на изградњи површинског копа рудника Церово 2 пре него што је за то имала дозволу. Наиме, Министарство финансија дозволило је Зиђину да због „хитности радова“ уђе на Станимировићев посед тек у априлу 2019. године – месец дана након сече шуме.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Из Зиђина су за ЦИНС потврдили да је фирма Форест 014 откупила и исекла дрвеће на територији Церова 2.

Прочитајте још:  Буџетским новцем финансирана политичка промоција и пропаганда Вучићевог режима

“Одлука компаније о продаји шуме, и то извођачу који ће сам сећи и извлачити дрва, поред тога што је финансијски оправдана, знатно је и олакшала посао, бар када је реч о припремним активностима за отварање Церова 2.

Обавеза Зиђина била је да радницима фирме Форест 014 покаже границе катастарских парцела где смеју да секу шуму. Из кинеске компаније тврде да је у случају Станимировића у питању грешка.- Катастарске парцеле Пере Станимировића нису биле предмет уговора, али је купац грешком посекао и стабла која се налазе на његовој парцели. Према наводима купца, посао је обављао по снегу, дакле у условима који му нису дозволили да јасно сагледа границе до којих сме да сече.

Власник Форест 014, Симо Ђаковић, у првом телефонском разговору са новинарком ЦИНС-а није изјавио да је дошло до грешке. Напротив, рекао је да је у конкретном случају био извођач радова, односно да је секао за компанију – по њиховим инструкцијама:

“Ми смо добили коју трасу да радимо и то смо радили.

Након што је добијен одговор од Зиђина, Ђаковић је позвао новинарку ЦИНС-а тврдећи да није разумео о ком се случају ради, а онда је препричао одговор какав је компанија послала. Потврдио је да његова компанија и Зиђин и данас сарађују, те да крчи шуме у околини Бора.

“Није грешка, то је намера била да се сече шума. Ти кад погрешиш можеш да прођеш десетину метара међе, али да пређеш 100 метара у посед – то није грешка. Значи, ваде се” – уверен је Пера Станимировић.

Он је на лицу места позвао полицију да направи записник, који је она касније доставила Основном јавном тужилаштву у Бору. Ипак, из тужилаштва нам нису одговорили шта ОЈТ конкретно ради, јер је поступајући тужилац на боловању.

Прочитајте још:  Како ће сада аналитичари оправдати поклањање српских светиња БЈРМ?

Експропријација и Зиђин

Када се због сече обратио Зиђину, Станимировића је сачекало још једно непријатно изненађење. Тврди да је на састанку са њима сазнао да 5,5 хектара шуме (величина око осам фудбалских стадиона) и ливада више није у његовом, већ у власништву кинеске компаније. Станимировићу је имовина одузета без његовог знања.

У Служби за катастар непокретности у Бору су му потврдили да је земља променила власника. Парцеле се воде на рударски басен још од новембра 2018. године, непосредно пред продају РТБ-а кинеском инвеститору.

Катастар је решење послао на адресу у селу где Станимировић није пријављен и не живи. Решење су потом окачили на огласну таблу, чиме је по прописима формално документ уручен. Док је схватио шта се дешава, рок за жалбу је одавно прошао.

“Ја сам 15 година у Бору, а они мени послали позив у Кривељ. То је катастрофа. Значи уђе ти у имовину, немаш право жалбе, то су намерно урадили да се не бих жалио.

Он је поднео кривичну пријаву против Службе за катастар непокретности јер нису покушали да му доставе решење о промени власника тамо где живи.

До данас није успео да наплати одузету земљу јер се суди са Зиђином.

“Губиш живце и нерве, пијеш седативе кад ти неко узурпира 5,5 хектара имања без динара” – пожалио се новинарки ЦИНС-а.

Наиме, иако се у досадашњој судској пракси цена коју у име државе одреди Пореска управа узима као релевантна, Зиђин је побија и тражи да се вештачењем утврди вредност земљишта. Основни суд у Бору одбио је захтев компаније и решио случај у корист Станимировића, те јој наредио да плати преко 28,7 милиона динара за земљиште и 5,8 милиона динара за дрвеће и биљне културе.

Прочитајте још:  Хоће ли минерал будућности променити слику Србије (Видео)

Међутим, након жалбе Зиђина, Виши суд у Зајечару је поништио део одлуке који се односи на цену земљишта, наводећи да се без вештачења не зна права вредност. Тај суд је у октобру 2021. вратио поступак суду у Бору на поновно одлучивање.

Случај Кривељ на суду

Експропријација за Церово 2 била је тема и пре доласка кинеског инвеститора. Катастар у Бору пребацио је власништво над Станимировићевом земљом јер је Општина Бор 2016. године одлучила да одобри РТБ-у принудно одузимање шума и ливаде. Према просторном плану Општине из 2014, на месту Станимировићеве земље планиран је површински рудник Церово 2.

РТБ, међутим, није смео да уђе на посед пре него што са Станимировићем направи споразум о накнади за земљу коју обухвата експропријација. То не би смео ни Зиђин пре него му Министарство финансија дозволи. Компанија је тражила улазак због радова на преносној мрежи у овом делу Србије, што је Министарство одобрило у априлу 2019.

Пошто и даље није договорена накнада, Станимировић тврди да је решење Министарства незаконито, а данас се по његовој тужби води поступак пред Управним судом.

“На овај начин се директно помаже кориснику да заобиђе поступак експропријације” – пише у тужби коју потписује адвокат са вишегодишњим искуством у случајевима експропријација, Предраг Савић.

ЦИНС

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *