Европској унији прете зимске рестрикције струје

Хиљаду кубних метара природног гаса за 2.120 америчких долара. Ову незапамћену тржишну вредност гас је достигао на кључној европској енергетској берзи у Холандији. И то након процене берзанских трговаца да Европска унија ове зиме нема решење за енергетску кризу на домаћем терену, као и да ће тешко избећи ланчане рестрикције све скупље електричне енергије.

Безбедносни проблем у најмање две француске нуклеарке, изостанак додатних испорука гаса (мимо постојећих дугорочних уговора) из Русије, Алжира и Норвешке, слаб ветар и прескупи течни природни гас (ЛНГ) наводе се на берзама као кључни разлози за стрепњу да је адекватно енергетско снабдевање ЕУ ове зиме неизвесно, као и напајање електричном енергијом.

Прва на удару овог још неизвесног, али изгледно мрачног сценарија о будућим рестрикцијама струје, нашла се ових дана Француска. И то због неочекиваног безбедносног проблема у најмање две француске нуклеарке: „Сиво 1” и „Сиво 2”, смештене у региону Вјен на западу Француске. Наиме, у постројењима те две атомске електране пронађене су грешке на цевима у сигурносном систему, објавила је Агенција за нуклеарну безбедност Француске (АСН).

После тог алармантног открића, још два реактора француске нуклеарне електране „Шо”, на локацији у области Арден на истоку земље, обуставила су рад до 23. јануара зато што користе сличан безбедносни систем заштите постројења за убризгавање, пренео је Блумберг. У преводу, Француска је преко ноћи остала без готово 13 одсто производних енергетских капацитета, док су надлежни наложили проверу безбедносне ситуације у још 14 домаћих нуклеарки, уз најаву њиховог могућег затварања до 23. јануара.

Да енергетска невоља Европљана буде већа, са Француском је у неизвесност у вези с редовним снабдевањем електричном енергијом наступајуће зиме упао и низ држава на северозападу ЕУ, укључујући и Велику Британију, које увозе струју из француских атомских електрана.

У време када су, мимо искрслог проблема у Француској, домаће залихе природног гаса у ЕУ на историјском минимуму (око 69 одсто капацитета), а водећи снабдевачи Русија, Алжир и Норвешка се не залећу да испоруче додатне количине енергента, берзе знају само за једно. А то је да подижу цене и природног гаса и електричне енергије у ЕУ. Тако се сада догађа да је широм ЕУ, с изузетком Пољске и појединих скандинавских држава, цена мегават-сата достигла износ од око 300 евра. У Француској и Швајцарској је још виша и достиже готово 400 евра. А у септембру је мегават-сат у Француској и Немачкој потрошаче коштао око 160 евра (што је тада представљало повећање од 48, односно 36 одсто у односу на август).

Шта сада треба да учине Брисел и чланице уније, ако се зна да је Европска комисија пролетос, пре енергетске кризе која је почетком јесени постала очигледна, оптимистички проценила да готово 31 милион Европљана живи у „енергетском сиромаштву”, другим речима да није сигурно да може да плати своје рачуне за струју? Европска комисија је иначе 2019. године, пре пандемије и енергетске кризе, сматрала да 50 милиона Европљана обитава у „енергетском сиромаштву”. Невладина организација „Пријатељи Земље” сматра да би све скупље и све мање извесно снабдевање гасом и струјом могло да број „енергетски сиромашних” Европљана повећа на читавих 80 милиона људи.

Да би обезбедили какво-такво, макар и папрено снабдевање Европљана природним гасом, берзански и политички актери у ЕУ предузимају различите кораке. С једне стране, берзе увиђају постојање снабдевачког потенцијала новоизграђеног „Северног тока 2”, који стоји неискоришћен. Свесни да од „зеленог светла” том гасоводу још нема ништа ни у Берлину (где је нова владајућа коалиција тим поводом у отвореном раскораку), а камоли у Бриселу, европски берзански трговци почели су да се надмећу с конкуренцијом у Азији.

Наиме, Европљани сада не питају много пошто је товар течног природног гаса (ЛНГ), јер су спремни да понуде вишу цену него азијски ривали. Више танкера крцатих гасом ових дана се, уместо ка Азији, где су наумили, крећу ка Европи, где гас достиже профитабилнију цену. Само, тај „окрет из места” не доноси ЛНГ тако брзо до европских лука, у којима ионако влада гужва због претовара успореног факторима које изазива пандемија. Скупоцени товари ЛНГ тешком муком набављени ових дана допловиће до Европе у најбољем случају у јануару – усред зиме, која ће према већини најава бити хладнија него многе претходне.

Пошто су природни гас и електрична струја у ЕУ ових дана све скупљи, у престоницама њених чланица све озбиљније разрађују планове за увођење разних врста енергетских рестрикција. Може деловати бизарно, али је „закључавање” нација под образложењем пандемије једна од мера за коју се сматра да може донети осетно смањење потрошње струје.

У међувремену, у регистру могућих мера које се помињу у појединим престоницама ЕУ ових дана су и увођење уговора о смањењу тражње, снижавање напона у електроводовима, а потом, у случају крајње нужде, и двочасовне рестрикције електричне струје по регионима – потези које је званични Париз и лане, на почетку пандемије, узимао у обзир.

Политика