Мештани Хомоља против рудника: Остаћемо без воде, угрозиће Млаву, земљу, бању

Да ли би хомољски крај ускоро могао да постане нова мета страних инвеститора за отварање рудника злата? Становници који живе у том делу Србије потписали су петицију за забрану отварања. Тврде да се испред њихових кућа годинама врше истраживања и да се терен припрема за површинске копове. Поручују да природним богатствима због тога прети велика опасност, а да ни локална ни републичка власт не реагују.

Како би сачували источну Србију и Хомољске планине од страног рударског инвеститора, становници Петровца на Млави су изашли на улицу. Најаве да би у њиховом комшилуку могао да „никне“ рудник злата доживљавају као опасност.

„Што је најгори проблем, биће рудник злата који ће се третирати цијанидом. Цијанид – знамо сви шта значи за екологију и овако смо већ еколошки сви угрожени у Србији и народ је згрожен тиме, неће да прихвати то, ми сигурно нећемо дозволити рудник у нашем крају“, каже Мишел Мијајовић, становник Петровца на Млави.

“Петровац на Млави може доста да буде угрожен. Ми смо у подножју Хомољских планина, дувају јаки ветрови, подземне воде иду са висине ка нижим пределима и наравно да може да угрози ланац људске исхране, пијаћу воду. То је реално. Наравно да то плаши становништво”, наводи Дејан Мишковић, становник Петровца на Млави.

Н1: Шта вам кажу представници локалне самоуправе?

“Ми смо више пута покушали да их анимирамо и да сагледају све штетне околности које могу да нас задесе, међутим, ми смо наравно наишли на затворена врата”, каже Зоран Јовић из удружења грађана “И ми се питамо”.

Врата су, ипак, отоврена за канадску компанију Данди која, према писању појединих медија, намерава да отвори рудник злата. Наводи се и да ће осим копова, рудник имати и постројења за одлагање јаловине.

Док се поједини градови у Србији боре за пијаћу воду, хомљски крај обилује изворима чисте пијаће воде. Уколико рудник проради, становници страхују да ће осим њих бити угрожена и река Млава.

Биолог Иван Петровић каже да велику опасност предстваља то што ће копови захватити велику површину Хомоља.

“Захватиће негде око 300 квадратних километара, од тога је преко половине под шумом, што значи да ћемо имати велику сечу шума. Са друге стране, негде око трећине ове површине рудника захвата пољопривредно земљиште. То пољопривредно земљиште, као и шуме, биће пренамењено у корист рудника, а са друге стране све ће то бити праћено експропријацијом, односно национализацијом”, наводи Петровић.

Поред становника Петровца на Млави, од новог рудника страхују и они који живе у Селишту, Лазници и бањи Ждрело где се налазе термални извори воде.

“Отварањем површинских копова – рудника, био би сам туризам угрожен, дошло би до прекида бањске делатности, становништво би било исељено и, наравно, овде би била једна огромна рупа”, наводи Данијел Грујић, туристички водич.

Становници хомљског краја поручују да јавно позивају председника Александра Вучића и премијерку Ану Брнабић да их посете и процене – да ли је зарад профита страних инвеститора вредно жртвовати природна богатства у Србији?

Н1