ЈЕЗИВО! ИСПРЕД СРПСКЕ СВЕТИЊЕ ПРЕКОПАВАЈУ ГРОБОВЕ ПРЕДАКА! Хоће да саграде продавницу, људске кости развлаче животиње

На фотографијама се види да се ископавају кости предака који су на том месту сахрањивани вековима.

Мештани Ариља заказали су за среду 29. децембра протест у центру овог града због градње продавнице и палионице свећа у црквеној порти једне од највећих српских светиња у којој се налази фреска Плавог анђела из 13. века.

Они тврде, а и на фотографијама се види да се ископавају кости предака који су на том месту сахрањивани вековима. Све то се одвози на неколико локација а мештани тврде да су на тим депонијама расуте људске кости које су видљиве и које развлаче животиње.

Црква Светог Ахилија

Кроз векове, локација на којој се налази црква Светог Ахилија одувек је схватана и доживљавана као света. Познато је да је на месту где се данас уздиже велелепно здање цркве постојало светилиште још у старијем гвозденом и бронзаном добу.

У самом центру Ариља већ вековима смештена је Црква Светог Ахилија, коју је давне 1276. године изградио краљ Драгутин Немањић. Духовни је светионик овог краја, а кроз своју дугу историју сведочи о бројним борбама које су Срби храбро водили против непријатеља. Име је добила по епископу из Ларисе, једном од највећих бораца за хришћанство тог доба, а чије су мошти пренете у Ариље почетком 12. века.

Својим специфичном архитектуром и богатим фрескосликарством једна је од најважнијих српских средњовековних светиња, а на њеним зидовима сачуване су фреске из 13. века. Према појединим предањима, ликовима светаца чак су ископане и очи, јер су Турци за време своје владавине манастир претворили у коњушницу и нису трпели да их свеци посматрају, док су према другој легенди, очи уклоњене како би се на тај начин вратио вид слепима. На левој страни налази се изузетно важна фреска, под називом Плави анђео, чија лепота сени посматраче вековима, а песник Бранко Миљковић је о њој написао чак и песму.

Током 14. века, за време владавине цара Душана, катедрала Светог Ахилија уздигнута је у ранг митрополије. Након тога за ову светињу наступило је неколико тешких векова, током којих је била паљена и уништавана. Половином 19. века, 1829. године почиње њено обнављање, а четири године касније поново су се, након дуго времена, зачула црквена звона.

МОНДО/Рина