„Ни ја не бих дао земљу Рио Тинту“: Аутор „Квадратуре круга“ о прилогу на РТС

Емисија “Квадратура круга” која је реализована у Добрињи, где мештани кроз сузе објашњавају своју борбу за опстанак због истраживања литијума, уздрамала је Србију и још једном показала шта грађани мисле о рудницима и Рио Тинту.

Све ово је забележио аутор емисије Бранко Станковић, који је за Нова.рс поделио своја искуства из Добриње. Он је истакао да разуме борбу мештана да не дозволе да им неко отме земљу и подвукао да би се он исто борио да је на њиховом месту.

Око милион килограма кромпира годишње се произведе на подручју Добриње као и стотине тона малине, купине, јабуке и шљиве и на десетине хиљада килограма меса и меда. Али истраживачи литијума нису заобишли ни Добрињу јер уз још девет пожешких села, Добриња је предвиђена као место за експлоатацију и будући рудник литијума.

♎ Predsedniče, narod ti nešto poručuje. Kroz suze. I to sa RTS.
Stop ???? Rio Tinto
MARŠ SA DRINE! pic.twitter.com/itCSj5Fz65

— Dragan Radovanović (@DraganR74) December 25, 2021

Тим поводом село Добриња и њене мештане посетила је екипа емисије „Квадратура круга“ Радио телевизије Србије.

Аутор емисије „Квадратура круга“ Бранко Станковић испричао је за Нова.рс своја искуства из Добриње и нагласио да је био шокиран неким сазнањима и нагласио да разуме мештане због чега се буне.

„Отишао сам да видим шта те људе боли и зашто се толико противе томе, а водио сам се оном паролом да је глас народа, глас Бога. Зашто се они буне ако та еколошка студија још увек није урађена и тако даље. Нисам од новинара који цензуришу и наравно да сам пустио све оно што су људи рекли и чега се плаше. Нисам знао да су истраживачи упали на њихов простор и поседе противзаконито. Вратио сам се са уверењем да им народ неће дозволити да ту ништа раде, а они и носе ту крв обреновићку. Ту је рођен Милош Обреновић, а ја сам видео велику снагу, веру и истрајност да им то не дозволе“, рекао је Станковић за Нова.рс и додао:

„Иако сам ја Ужичанин, што је релативно близу, нисам знао да људи толико храна производе на овом простору. Сазнање да једна породица произведе 100.000 млека и 150.000 килограма кромпира за мене је било шокантно. Схватио сам зашто се људи боре. Много је младих људи који су се везали за земљу, чак су се и факултетски образовани људи вратили и не дају своју земљу. Потпуно их разумем, не бих ни ја дао да сам у њиховој кожи. Никоме не бих дозволио да ми нешто узме, тј отме. Све сам их ја разумео“, подвукао је познати новинар.

Аутор „Квадратуре круга“ је истакао да је он радио „људски и професионало“.

„Тако би требало сви да раде, увек сам такав био. Видели сте да нисам људе ниједне опције – позииције или опозиције, невладине организације. Нисам имао ни Ћуту, ни Саву. Тамо су били само мештани и један еколошки активиста. Управо сам хтео њих да чујем шта их боли и то је порука онима који хоће да им узму све оно што су годинама стварали. Ми смо некада били рударска земља, када је то било мање опасно, али сада када имамо толико богатство, то треба радити. То је наш потенцијал, а не давати страним корпорацијама нешто ‘на изволте’. Свако нормалан тако треба да мисли“, закључио је Станковић.

Нова.рс