Колико је Рио Тинто до сад уложио у Србији и зашто „пумпа“ трошкове

Колико је Рио Тинто до сад уложио у Србији и зашто „пумпа“ трошкове

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Руководство „Рио Тинта“ истиче да је пројекат “Јадар” транспарентан, али тачан износ средстава, намењен за ископавање литијума и бора и покретање рудника, није објављен, иако се према достављеном елаборату може закључити да је буџет у ту сврху унапред припремљен.

Мирослав Мијатовић, из Подрињског антикорупцијског тима (ПАКТ), за “Нову” напомиње да је главно питање због чега „Рио Тинто“ крије трошкове досадашњих улагања и да постоји реална бојазан да ће се трошкови вештачки повећавати како би пројекат добио на додатној вредности.



У периоду од 2004. до 2020. године, “Рио Тинто” је уложио 209,1 милион америчких долара на трошкове теренских геолошких радова, показују документа ове компаније, до којих је дошао дневни лист “Нова”.

– Оно што је забрињавајуће јесте податак из Елабората, из ког се може само закључити да је коначна цифра улагања „Рио Тинта“ нешто више од 200 милиона долара. Међутим, ми смо чули да је само ове године уложено преко 450 милиона евра, иако се читаве године није радило на терену – упозорава Мијатовић.

Фото: ПАКТ
Фото: ПАКТ

– У елаборату су готово сви подаци о улагањима затамњени. Постоји реална бојазан да ће „Рио Тинто“ „буџити“ улагања, јер се рудна рента за литијум и бор наплаћује у износу од пет одсто од нето прихода – објашањава наш саговорник и додаје да је реално замислити ситуацију у којој „Рио Тинто“ неће приказивати стварну добит све док им се инвестиција не исплати.

Према ранијим најавама из ове компаније о количини производње литијума и бора, Србија би годишње добијала око седам милиона евра, уз 23 милиона, колико би јој следовало од пореза на профит.

Коментаришући поменуте податке, Мијатовић наводи да ће, у најбољем сценарију, Србија остати без рудне ренте минимум пет година.



У изјави датој прошлог понедељка, председник Србије Александар Вучић истакао је да неће доћи до повлачења пројекта “Јадар”.

„Тај пројекат стоји и нигде се померати неће. Они су га довели, а ми смо урадили све што је народ тражио и то је то“, казао је он, без образложења због чега, иако је то захтев грађана, држава не одустаје од овог пројекта.

Недостатак информација и недовољна транспарентност, односно недореченост врха државе и руководства компаније „Рио Тинто“, допринели су дебати у којој доминира питање да ли власт не одустаје од пројекта “Јадар”, због евентуалних пенала које би Србија плаћала.

Фото: ПАКТ
Фото: ПАКТ

С друге стране, Мијатовић истиче да је уверен да грађани Србије неће враћати новац „Рио Тинту“, као и да је невероватно да се сада помиње надокнада штете.



– Сада се помињу некакви билатерални споразуми, а „Рио Тинто“ упорно крије од јавности трошкове. Пре бих рекао да је неко појединачно обећао помоћ овој компанији и да је узео новац за то. Ако добро погледате, видећете да су закони у последњих 15 година уподобљавани због њих – закључује Мијатовић.

Елаборат о ресурсима и резервама бора и литијума у лежишту “Јадар” код Лознице, који је израдио „Рио Тинто“, а које је Министарство рударства и енергетике усвојило 6. јануара ове године, наводи да је ова мултинационална компанија уложила више од 200 милиона долара како би покрила трошкове теренских геолошких радова, који подразумевају истражно бушење по свим програмима, лабораторијске анализе, тестирање, као и трошкове пројектног тима и студијске радове.

Иако се из овог документа може видети колико је до сада уложено на послове који се тичу геолошког истраживања и да постоји унапред одређена цифра за експлоатацију, „Рио Тинто“ још није обелоданио податке о томе колико је новца намењено за послове експлоатације.



Где је трошак за инфраструктуру рудничког круга

“Капитални трошкови експлоатације састоје се од трошкова рударских радова, трошкова рударске инфраструктуре и објеката на површини терена. Ови последњи обухватају објекте, инсталације и радове на површини терена који нису обухваћени трошковима експлоатације, односно припреме минералних сировина. То су трошкови за изградњу објеката рудничког круга, као што су канцеларије, купатила, радионице, унутрашњи путеви и остала инфраструктура на површини терена која није урачуната на другим позицијама трошкова”, наводи се у документу „Рио Тинта“.

Нова.рс

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

1 утисак на “Колико је Рио Тинто до сад уложио у Србији и зашто „пумпа“ трошкове

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета