Чију бригу заиста брине Годфри

Брига америчког амбасадора за Србију која би, како сматра, могла да буде талац руског гаса, у ствари је геополитичка брига Америке за сопствену позицију у Еврпи, нема дилему стручњак за енергетику, уредница портала „Енергија Балкана“, Јелица Путниковић.

Сва прича америчког амбасадора и свих политичара који инсистирају на диверсификацији извора енергије и покушавају да нам наметну ЛНГ гас су заправо само геополитичке приче које немају суштинске везе са економијом, каже за Спутњик Путниковића.

Брига Годфрија за Србију

Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри управо је Србију посаветовао да диверсификује изворе енергије оценивши да ће јој, ако се ослони само на снабдевање из Русије, бити теже да преговара о повољној цени. „Бригу“ за српску снабдевеност енергентима показао је само месец дана пошто је Србија усред енергетске кризе у свету и у наредних пола године са Русијом испреговарала једну од најнижих цена гаса.

Није први пут да амерички званичници показују ту врту брижности према Србији, као уосталом што „брину“ и о Европи која се суочава са једном од најгорих енергетских криза којој су они увелико кумовали. Прво су уценама европским компанија и државама наметнули мантру о неприхватљивости руског гаса, а онда их оставили на цедилу пошто су сопствени течни гас продавали знатно скупље у азијским земљама, где је привреда брже и јаче од европске кренула да се опоравља од последица пандемије ковида.

Европа ће плаћати скупље

„Да гас из Америке не може да буде јефтинији од било којег гаса који у Европу стиже гасоводом, значи не само од руског, него и азербејџанског који стиже преко гасовода ТАНАП и ТАП, доказ је то што ових дана до европских ЛНГ терминала стижу танкери са утечњеним природним гасом из Америке који је скупљи него ЛНГ гас који се продаје на азијском тржишту“, каже наша саговорница.

Путниковић истиче да ће аранжманима који нам се нуде као повољни ЛНГ тешко моћи да се добије јефтиније. Она подсећа да смо од Русије добили цену од 270 долара за хиљаду кубних метара у тренутку када је цена гаса на берзи ишла у распону од 1000 па и више од 2000 долара за хиљаду кубних метара.
Сада добар и руски реекспортовани

При таквим ценама ни Пољска, као највећи заговорник америчког ЛНГ, а противник руског гаса, испостваило се више није гадљива на реекспортован гас из Русије.

„Ниједан гас који стиже танкерима из било које државе која продаје утечњени природни гас не може бити јефтинији од гаса из гасовода. У крајњем случају, имамо сада ситуацију да се гас који сада стиже из Русије кроз Северни ток 1, кроз Јамал-Европа и преко Турског тока нешто преко Украјине, препродаје. Имамо реекспорт гаса из Немачке у Пољску и Украјину баш због тога што је руски гас јефтинији од гаса који стиже ЛНГ терминалима“, објашњава Путниковићева.

Уверавајући нас какако је најбоље да диверсификујемо изворе енергије, брижни Годфри је изразио очекивања да ће Србија ускоро учествовати у веома важном програму увоза гаса преко Грчке. Наравно америчког утечњеног гаса. Шта би могло да значи то ускоро није прецизирао, али наша саговорница указује на то колико је тај пројекат на дугом штапу.

Гас из Грчке на дугом штапу.

Градња ЛНГ терминал у гркој луци Алексондропулус, која је практично на тромеђи са Бугарском и Турском још, како каже, није ни почела пошто није обезбеђено финанисрање. Уз то и када тај терминал буде изграђен, неопходно је да се изграде и гасоводи који ће од терминала водити преко Грчке и Бугарске до Србије.

„Србија јесте започела са градњом своје гасне конекције са Бугарском, али Бугарска још није и на бугарској територији још није изграђен гасовод који ће спојити српску и грчку границу. Дуже од годину дана се касни са гасном конекцијом између Грчке и Бугарске, тако да и даље нема физичких могућности да се гас из Александропулуса када тамо стигне допреми до Србије“, истиче она.

Геополитички пројкат САД који финансира ЕУ

Годфријевом ускоро се, тако још не види ни почетак, а камоли крај. А да је и то геополитички пројекат с циљем да се спречи енергетска веза с Русијом на Балкану, па тако и њен утицај, јасно је већ и по трагу новца. Изградњу гасне интерконекције између Ниша и Софије, на којој инсистира ЕУ, односно САД, која нас кошта 85,5 милиона евра, Брисел финансира са 50 милиона евра.

Капацитет гасовода Ниш-Димитровград је 1,8 милијарди кубика гаса годишње и толики грант ЕУ смо добили јер је тај пројекат означен као некомерцијални. То значи да ће се он тешко исплатити током експлоатације и то не само због малог капацитета гасовода, већ зато што је Србија обезбедила сигуран правац снабдевања гасом, изградњом балканског крака Турског тока.

Да Србија, међутим, размишља о стварној диверсификацији и извора и праваца снабдевања гасом, показала је управо градњом Балканског тока, без кога би данас била у великом проблему са снабдевањем гасом, као и то што планира да изгради гасовод до Румуније. Та земља је нашла своје изоре гаса у Црном мору и то је, сматра наша саговорница, за сада најреалнија могућност диверсификације.

Зелено, волим те зелено

Саветник Годфри се, међутим, није зауставио само на лекцијама о гасу. Важно је, каже, да се уводе нови извори енергије, пре свега, зелене. Управо оне због које су потрошачи у Европи позеленели од муке, јер су ове године затајили и ветар и сунце па није добацила ни до раније иначе недовољних количина за снабдевање привреде и становништва електричном енергијом.

На констатцију америчког амбасадора да је поносан што америчке фирме у том зеленом циљу сарађују са Србијом, Путниковићева каже да му ту апсолутно верује.

И треба да буде поносан

„Сви политичари који су успели да натерају Србију да прихвати долазак компанија из њихових земаља и да добију специјалне бенефициране услове за пословање и треба да буду поносни. Јер сви који су до сада изградили зелене капацитете у Србији, а то су иностране компаније, добили су бизнис тарифу, а они који најављују сада долазак очекују да ће на аукцијама добити повољну цену струје која ће им обезбедити екстрапрофит“, објашњава саговорница Спутњика.

Такве услове, према њеним сазнањима, не могу да добију у западноевропским земљама где су схватили да је производња електричне енергије из обновљивих извора појефтинила. Освојене су јефтиније технологије за производњу ветрогенератора, соларних панела и тамо се укидају не само бизнис тарифе него су и цене на аукцијама много ниже , каже она.

По њеној оцени, у таквим условима ће се и амерички потенцијални инвеститори вероватно охладити од улагања код нас, ако им не будемо гарантовали цену са берзи.

Ко заправо енергију користи у политичке сврхе

Ова енергетска криза довела је до тога да ће сви веома озбиљно да преиспитају све будуће капацитете који ће се градити како се не би правили аранжмани са инвеститорима који ће државе и потрошаче остављати у минусу, оцена је наше саговорнице.

После свих америчких притисака и претњи санкцијама савезницима у Европи због градње Северног тока 2, који би са јефтинијим руским гасом ваљда донео и „малигни руски утицај“, и после тога што се изграђеним али празним цевима тог гасовода захваљујући даљим америчким притисцима Европа смрзава, Годфријева жалопојка да Русија енергенте користи у политичке сврхе, заиста изгледа смешно.

Мира Канкараш Тркља/Спутњик