Највећи број умрлих у нашој земљи од Другог светског рата

На сваку бебу која је рођена у првих једанаест месеци прошле године, двоје људи уписано је у матичну књигу умрлих, а када се саберу сви који су испраћени на вечни починак, долази се до суморног закључка да је у том периоду умрло скоро 26.000 особа више него 2020.

У години коју је „појела корона” и која је са животне сцене однела Ђорђа Балашевића, Милана Гутовића, Марка Живића, Ненада Ненадовића, Драгољуба Ђуричића, Предрага Живковића Тозовца, Миру Фурлан, Бориса Комненића, Власту Велисављевић, Мињу Суботу, Феђу Стојановића, Марину Туцаковић и друге уметнике, свакога дана у просеку је умирало 370 људи.

Статистичари су установили да је у 2021. достигнут вишедеценијски максимум укупног броја умрлих и повећање смртности незабележено у последњих 75 година, констатује демограф Горан Пенев, када билансира ефекте године која је прохујала с највећом пандемијом у новом миленијуму. Иако у овом тренутку Републички завод за статистику располаже подацима само за једанаест месеци прошле године, са сигурношћу се може израчунати да је у 2021. години преминуло око 135.000 особа. Да би се разумеле све размере епидемијске кризе, требало би подсетити да је пре 2020. године у просеку умирало између 100.000 и 106.000 људи, а рађало се између 70.000 и 75.000 беба.

– Ако имамо на уму чињеницу да је свакога дана умирало око 200 људи више него што се рађало и ако у ту статистику убројимо и исељене, долази се до закључка да смо свакога дана остајали без 274 особе. Србија је, према званичним проценама РЗС, у прошлу годину ушла са 6.871.547 становника, а како оне не укључују спољни миграциони салдо, то јест разлику између броја одсељених и досељених, процењени број становника би почетком ове године износио 6,8 милиона. Међутим, стварни број становника је знатно мањи јер би само по основу миграција становништво земље требало смањити најмање за 200.000 људи, колико према мојим грубим проценама износи негативан спољни миграциони салдо у последњих десет година. То би значило да је крајем прошле године број становника Србије износио око 6,6 милиона и био сведен на ниво који је био достигнут 1960. године – упозорава наш саговорник.

Чињеницу да је првих једанаест месеци прошле године укупан број умрлих био за 23.800 већи него у истом периоду 2020, односно за 30.500 људи већи него током целе 2019. године, Пенев тумачи (ин)директним последицама пандемије ковида 19.

– Чак и ако оставимо по страни преминуле од вируса корона, Србија има највећи број умрлих од Другог светског рата. У 2021. години дошло је и до великог повећања броја умрлих од других узрока смрти, што се донекле посредно може довести у везу са дугим трајањем пандемије, евидентном пренапрегнутошћу здравственог система, хроничним умором и исцрпљеношћу здравствених радника, приоритетним збрињавањем оболелих од ковида, али и врло неповољном старосном структуром укупног становништва Србије. Разумљиво је да, када се деси земљотрес или цунами, приоритет постане збрињавање директних жртава несреће. То се десило и током ове пандемије – многе установе су претваране у ковид болнице, а многим нековид пацијентима биле су померане операције, рехабилитације, терапије и дијагностички прегледи – подсећа демограф.

– С друге стране, многи су избегавали одлазак у болницу због страха од заразе. Ипак, изненађује што је тако висок морталитет услед инфекције вирусом остварен у условима доступности одговарајућих вакцина, као и повећања болничких капацитета – оцењује наш саговорник и упозорава да се реалним чине претпоставке да ће у 2021. години очекивано трајање живота мушкараца бити смањено за две године и сведено на 69,5 година, док би процењено смањење животног века за жене износило око једне године и приближно било 76 година.

И док демографски графикони бележе изузетно висок пораст смртности, број новорођених беба стагнира и готово је на истом нивоу као прошле године.

– На основу прелиминарних података за период јануар–новембар 2021, у Србији је укупно рођено 56.648 беба, односно 61 више него у истом периоду 2020. године. Међутим, требало би имати на уму да су у 2020. години готово сва деца (са изузетком оне која су дошла на свет у новембру и децембру) зачета пре пандемије, а током прошле године све рођене бебе зачете су време короне. Чињеница да је у новембру прошле године рођено 14 одсто деце више него у истом месецу 2020. и 9,8 одсто беба више него у новембру 2019. године говори о тзв. компензационим тенденцијама, односно повратку на ниво фертилитета из препандемијског периода. То потврђују и подаци о наглом повећању броја склопљених бракова у периоду од јануара до септембра прошле година, када је склопљено 25.925 бракова – скоро дупло више него у истом периоду 2020. и за свега пет одсто мање него у истом раздобљу 2019. године, када је 27.240 парова изашло пред матичара – наводи наш саговорник.

Политика