Даница Маринковић раскринкала ЛАЖИ о Рачку: Ни “м” од масакра – овако су СМЕСТИЛИ Србима (ВИДЕО)

Даница Маринковић раскринкала ЛАЖИ о Рачку: Ни “м” од масакра – овако су СМЕСТИЛИ Србима (ВИДЕО)

(фото:Објектив.рс)

Случај Рачак је био повод за НАТО агресију, јер је према речима Вилијама Вокера у том селу извршен „масакр над цивилима“.

Током 78 дана колико је трајало НАТО бомбардовање СР Југославије погинуло је на хиљаде људи, а повод за ову агресију био је случај Рачак, који је тадашњи шеф мисије ОЕБС-а Вилијам Вокер, јавности представио као “маскар над недужним цивилима”. Некадашњи истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић, како је испричала за Објектив.рс, успела је да утврди да масакра није било, међутим, бомбе су ипак падале од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

Даница Маринковић била је дежурна 15. јануара 1999. године кад се десио догађај у Рачку. Како нам је испричала, са члановима увиђајне екипе отишла је на лице места, знајући да је у питању била легална и легитимна акција полиције јер је Рачак био упориште, како наводи, терористичке банде албанских терориста.



Међутим, након што је са члановима увиђајне екипе ушла у село Рачак отворена је паљба на њих из свих праваца.

„Били смо принуђени да се вратимо тако да увиђај тог дана нисмо завршили. Након тога, три дана, представници ОЕБС-а, Вокерови заменици и сарадници су покушавали да ме спрече да уђем у Рачак говорећи да је то небезбедно. У датом тренутку код мене није био присутан страх, поготову што сам као истражни судија била суочена са сличним ситуацијама где сам излазила на терен, где су биле у питању тероритичке акције, где су пуцали из заседе на полицију, на службена возила полиције, на цивиле, где су вршили убиства над цивилима албанским и српским. Себи сам дала задатак да треба да уђем у село Рачак заједно са члановима увиђајне екипе и да видимо шта се тачно десило“ – објаснила је за Објектив.рс наша саговорница.

Истакла је да су у село Рачак поново успели да уђу тек четвртог дана.

„Све то што се десило пре него што смо успели да уђемо у Рачак указивало ми је да се нешто сумњиво десило што хоће странци да прикрију. Поготову што је у међувремену изашао Вокер са својом бестидном лажи да се наводно у селу Рачак десио масакр над недужним албанским цивилима. Ми смо 18. јануара успели да уђемо у Рачак и тад су са нама дошли представници домаћих и страних медија и три Вокерова сарадника. Прво што смо урадили је да смо ушли у џамију и видели смо да тамо има 40 људских тела“ – казала је Даница Маринковић.

Додала је да су одмах почели да траже трагове било каквог масакра.

„Тад је утврђено да масакра није било. Касније је обдукцијом утврђено који је био узрок смрти код свих тих лица која смо пронашли у џамији „– испричала је некадашњи истражни судија Окружног суда у Приштини.

Напоменула је да је тад било важно да су стигли на лице места пре Луиз Арбур, која је тад била тужилац Хашког тужилаштва, која је према речима наше саговорнице, требало да дође и потврди изјаву Вилијама Вокера да је у питању “масакр над недужним цивилима”.

„На тај начин је требало да се затвори круг који је после послужио као повод да се изврши НАТО агресија и бомбардовање СР Југославије. Међутим, ми смо пре ње дошли до људских тела и тада је та наша акција названа “битка за тела” – рекла је за Објектив.рс Даница Маринковић.

Након што су пронађена тела екипа је наставила са увиђајем и том приликом су пронађени ровови који су били ископани дуж целог брда у Рачку. У рововима је била велика количина испуцаних чаура.

„Првог дана кад смо ушли у село пронашли смо велику количину оружја, сандуке са ручним бомбама, муницијом, пронашли смо штаб где су били лоцирани, пронашли смо ручно израђене аутомате, ручне бомбе, униформе. Истрага, коју сам ја спроводила у селу Рачак, утврдила је да су то били припадници терористичке банде, а никако недужни сељани и цивили и доказ да масакра није било ни на једном телу које је пронађено у џамији“ – додала је наша саговорница.

Обдукцију над телима вршили су српски, белоруски и фински патолози. На челу финског форензичког тима налазила се Хелена Ранта која је одржала конференцију за медије 17. марта 1999. године, недељу дана пре почетка НАТО бомбардовања.

Некадашњи истражни судија Даница Маринковић није била обавештена да ће Ранта тај дан бити у Приштини и да ће да одржи конференцију за штампу. Хелена Ранта је годинама касније признала да је изјаву давала под притиском Вилијама Вокера, а на хиљаде људи страдало је због бомбардовања.

„Њена обавеза је била да прво налаз финских форензичара достави истражном судији зато што сам ја дала налог да у поступку обдукције поред српских патолога и белоруских учествује и фински тим. Она је као њихов шеф била дужна да примерак налаза достави мени и да ме позове на конференцију. Могу да претпоставим да ме није позвала јер је све време док се радила обдукција сарадња између мене и ње је била никаква. Није била вољна да сарађује. Осетила сам да је пристрасна, да она има неки други разлог што је уздржана, рекла је да ће касније да дају писмени налаз и мишљење. Осетила сам да нешто она крије и да има други задатка. Да њен задатак није да утврди истину и да заједно сарађујемо и са истином изађемо у јавност.

Остали чланови који су били професионалци, патолози фински, који су врсни стручњаци и који су сарађивали са осталим члановима изнели су јединствен закључак након извршене обдукције да су повреде нанете из ватреног оружја. Међутим, она то није хтела да потпише. Као разлог је изнела да је потребно да се ураде додатне анализе у Финској и да ће да дође са тим налазом, а мени тај налаз никад није достављен.

На конференцији није била одлучна у свом закључку, била је несигурна, помињала је као да се десио злочин над цивилним становништвом, вероватно, није сигурна. Тачно се осетило да она нешто крије или не сме да каже што се испоставило као тачно кад је објавила књигу. Тад је рекла да је имала велики притисак од Вокера. Имала сам прилике да гледам конференцију. Видела сам да је гледала у њега са неком несигурношћу и страхом и да јој је он контрирао и да је покушао да је гађа оловком – казала нам је Даница Маринковић.

Налаз обдукције је показао да су се трагови барута налазили на 39 тела од 40. Парафинске рукавице су скинуте у присуству финских чланова екипе за увиђај, све је рађено транспарентно, истаклаје у разговору за Објектив.рс наша саговорница.

„Свима је било јасно да ту и од масакра нема ни м. Међутим сви су имали задатак да нађу повод да се изврши агресија над Југославијом“ – напоменула је.

СВЕДОЧЕЊЕ У ХАГУ

Некадашњи истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић је након шест година добила позив да сведочи у Хагу. Прво је била позвана да буде сведок тужилаштва.

„Један дан су дошли на врата код мене тамо где сам становала. Представили су се и рекли да би да ме саслушају. Кад сам их питала где рекли су да, ако хоћу, то можемо да урадимо код мене у стану. Рекли су да су то радили са свим сведоцима јер се они најлепше осећају код куће. Рекла сам им да ме званично позову како закон налаже. Десет радних дана су ме саслушавали и ја сам имала своју причу и истину, али њима то није одговарало. Рекла сам им да сам утврдила и доказала да нису били у питању цивили. Кад су ми дали да потпишем записник, у њему нису навели моје одговоре већ како њима одговара. Ко зна шта су све радили са сведоцима које су саслушавали код куће. Нису ме позвали као сведока“ – истакла је.

Око пола године касније Даницу Маринковић је позвао тим одбране Слободана Милошевића.

„Припремала сам сведочење са њим. Марта 2005. године сам почела са сведочењем у Хагу као сведок одбране. Рачак се свима стављао на терет, али успели смо да одбранимо и да Рачак буде избачен из оптужнице зато што није могао да буде доказан“ – казала нам је.

ПРОТЕРИВАЊЕ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Након што је завршено бомбардовање СР Југославије наша саговорница протерана је са Косова и Метохије. Како нам је открила, то јој је јако тешко пало. Недељу дана пред одлазак плакала је дан и ноћ.

Кад је из Приштине кренула у Лазаревац плакала је целим путем.

Након што је протерана под претњом да ће јој неко одузети живот, слушала је приче како су Срби продали Косово и Метохију.

„То ми је много теже пало него сазнање да су нам косовски Албанци непријатељи. Ако ви после толико времена не знате шта су Албанци урадили српском народу на Косову и Метохији, не вреди да вам ја било шта причам. Камо среће да никад нисам морала да напустим Приштину“ – објаснила је Даница Маринковић.

АЉБИН КУРТИ

Као истражни судија Даница Маринковић је имала прилику да својевремено саслуша садашњег премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија који јој је пре суђења, не кријући колико мрзи Србе, признао да се рат спремао од 1991. године.

„Аљбин Курти је био окривљен у предмету где му се стављало на терет удруживање ради непријатељске делатности. То је било за време бомбардовања, лишен је слободе и ја сам му одредила притвор. Одлично је знао српски, али је поставио услов да ће да да своју одбрану једино ако му напишем да је држављанин “републике Косова”. Рекла сам му да не могу то да му упишем. Тачно му се видело да је окорели сепаратиста, да не може очима да ме гледа. Он је као студент организовао студентске демонстрације на Косову и Метохији, нарочито у Приштини, био је портпарол њиховом идејном вођи Адему Демаћију. Рекао је да су ишли и на обуку да се припремају за рат у граду. Он је осуђен на 15 година затвора и власт после 5. октобра га је амнестирала, као и све албанске терористе“ – закључила је разговор за Објектив.рс некадашњи истражни судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић.

Ивана Влајковић/Објектив.рс

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета