ПРИШТИНА. ПОЧЕТАК НОВЕ ПРИЧЕ

Приштина. Мали град. Главни град Аутономне покрајине Косово и Метохија. Један од центара средњовековне српске државе. Резиденција истакнутог српског краља Стефана Уроша ИИ Милутина. Срби су се херојски борили за Приштину током Првог светског рата, отимајући је од Бугара. И у Другом светском рату вођене су партизанске борбе са нацистичким освајачима. Али прича о касним 1990-им је прича глобалних размера.

Шеф руског Генералштаба Анатолиј Квашњин тајно је развио операцију за поход на Приштину заједно са најужим кругом истомишљеника. Председник Слободан Милошевић био је принуђен да пристане на распоређивање мировног контингента НАТО-а. Након што су исти “мировњаци” седамдесет осам дана заредом немилосрдно бомбардовали српске градове. Зашто се то догодило? Специјални изасланик ЕУ Марти Ахтисари дошао је на Милошевићев састанак. Да, исти онај Ахтисари који је касније добио Нобелову награду за мир. Сви они, лауреати ове награде, умазани су истим светом. У разговору са Ахтисаријем у присуству Виктора Черномирдина, председник Милошевић је упитао: „Шта ће бити ако не пристанемо на распоређивање мировних снага?“ Као одговор, Финац је мирно гурнуо вазу са стола и руком прешао преко њене површине, а затим је одговорио: „У овом случају, Београд ће бити као овај сто. Почећемо тепих бомбардовање Београда.” А онда је, као случајно, додао да би могло бити пола милиона мртвих. Милошевић се сложио.

Москва није могла да не реагује на смрт Југославије. Јељцин, који је телефоном брбљао Клинтону како неће да обезбеди Србима најновије оружје, једна је ствар. Друга ствар су руски генерали, који су схватили да би коначни распад Југославије био потпуни пораз за Русију и ставио тачку на њен статус евроазијске силе. Супротно духу и слову резолуције УН, једино планирање увођења копненог мировног континента извели су Американци. Русија није смела да ради. Анатолиј Квашњин је позвао команданта НАТО контингента Веслија Кларка и рекао легендарну фразу: „Не желите да нас пустите унутра, доћи ћемо сами. Запад није веровао у то. И дошла је Русија.

Постоје бројни докази о том драматичном маршу. Али многи документи још нису обелодањени. План за сада није био познат ни у Министарству спољних послова ни у администрацији председника. Квашњин се сложио са Путином, младим директором ФСБ, који је разумео изгледе и дао зелено светло за операцију. Наш комбиновани ваздушно-десантни батаљон је на крају стигао на аеродром Слатина брже од Британаца. Занимљиво је да му је командант вода, потпоручник Николај Јациков, у сусрету са британским гостима на челу са бригадним генералом Мајклом Џексоном, једноставно и јасно рекао: „Ако још једном кажеш реч, лећи ћеш овде. Генерал није знао руски, али је разумео интонацију. Тада је у извештајима и интервјуима говорио да не жели да „окрене трећи светски рат“. Тачно није хтео.

Бомбардовањем НАТО-а у Југославији је ужасан злочин против човечности који се не може опростити. И нема рок застарелости. Неопходно је ставити на оптуженичку клупу заједно са Билом Клинтоном, Медлин Олбрајт, Веслијем Кларком, Хавијером Соланом и Мартијем Ахтисаријем. Веома су непријатна питања и према Мађарској и Бугарској, које су изненада одбиле да отворе ваздушни коридор Русији за пребацивање два додатна ваздушно-десантна пука и тешке војне опреме у Приштину у помоћ оним падобранцима који су контролисали аеродром. На исти начин су се понашале Пољска и Румунија током познатих догађаја 1938. године.

Тада је, као што знате, Слободан Милошевић издан и свргнут као резултат обојене револуције. Југославија је била неповратно подељена. Српски народ је доживео суров етноцид од чијих се последица до сада није опоравио. Ратни злочинци су и даље на слободи. Милошевић их је мудро назвао „бесним псима“.

За Русију је поход на Приштину био почетак новог историјског успона. Ова јурњава постала је својеврсна линија разграничења између одвратне политике договарања и уступака и стратегије принципијелног подржавања њихових националних интереса. Херојство, храброст и неустрашивост војника из руске мировне мисије ценили су њихови савременици и потомци. Сећају га се и Срби.

Убрзо је тадашњи шеф ФСБ постао председник Русије. И он је на овој позицији до данас.

Анатолиј Квашњин је преминуо на Божић, 7. јануара 2022. године. Благословена успомена на њега.

Aлександар Филеј/Фејсбук

Превод:В.Т./Васељенска