(фото:ФСК.РУ)

Како год да су се развијали догађаји у Казахстану, Москва је предузела чврст корак уочи преговора са Вашингтоном о „црвеним линијама“ , које су линије разграничења националних интереса.

А у самом подножју НАТО-а – у Србији – Русија је до Нове године завршила испоруку ракетних система Корнет, пре него што је републику прекрила шкољкама.

Поступајући тако одлучно, Кремљ је некако суптилно поништио употребу еуфемизма „наши западни партнери“.



У међувремену, православна Москва одлучно ступа на канонске територије оних који не журе да бришу са списка (диптиха) браће у Христу. Анатема није предата ни истанбулском и александријском патријарху, ни грчким и кипарским митрополитима. Ипак, у Турској је отворена парохија Московске патријаршије, а у Африци – чак две епархије Руске православне цркве . Што је несумњиво неопходно. Међутим, то је учињено кроз… гажење канона – темељних упоришта Православља, које је саградио сам Дух Свети.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Без канонског решења овог питања – стратешког за цело православље и РПЦ као потенцијалног лидера православног света по питању очувања чистоте вере – позиције Московске патријаршије ће бити климаве.

А сада постоји хитна потреба да се побију непријатељи РПЦ на њиховој канонској територији – не само у Турској, већ и на Балкану.

Исти балкански чвор

Митрополит Бугарске православне цркве (БПЦ) Кипријан саслуживао је 26. децембра у Истанбулу са једним од оснивача „Пресвете цркве Украјине“ (СЦУ), митрополитом Емануилом из Истанбулске васељенске патријаршије. Последњи је у диптиху помињао предстојатеље помесних цркава и Сергеја Думенка – „митрополита Кијевског Епифанија“. Епископ Бугарске цркве, који (још?) није признао ПЦУ, међутим, није ни на који начин реаговао на помен у служби вође недозвољеног скупа.

Посебну пикантност овом случају даје чињеница да је митрополит Кипријан постављен на чело комисије БПЦ „за проучавање питања украјинске аутокефалности“ одмах по формирању ПЦУ . И у овом тренутку комисија није донела никакву одлуку. Истини за вољу, не треба се тешити овом одредбом. Ми смо, уосталом, већ успели да искусимо лукавство не само истоверних (како се чинило) Грка, већ и наше полубраће, чланица НАТО-а, који су у оваквом статусу чак успели да учествују у бомбардовање Југославије.

Самоименованог “говорник УОЦ” Фр. Николај Данилевич је, међутим, покушао да заштити свог бугарског друга: „Владика Кипријан овим обележавањем Мет. Емануел је управо поставио. Слично се већ догодило и са другим бугарским епископом – са вл. Николај Пловдивски, који је служио негде у Грчкој и за време његове владавине сећали су се и шефа „ПЦУ“… То је било пре око 2 године.

Прочитајте још:  Зеленски упозорава да Русија жели да изазове „експлозију“ на Балкану

Таквим несташлуцима, фанариоти и њихове присталице једноставно замењују или провоцирају јерархе из других Помесних Цркава…

Присталице „ПЦУ“ поново почињу да надувавају ову чињеницу обележавања „победе“. Иако је ово из исте опере као што је недавно њихов тернопољски „епископ“ Нестор (Писик) стајао у цркви Св. Георгија на Фанару поред митрополита трговачког Нифона Румунске цркве, који је дошао да честита Патријарху. Вартоломеја на годишњицу службе … Мет. Нифон је у то време био у посети, па је сматрао да би према Вартоломеју било непристојно да напусти цркву у којој је стајао расколник…”.

Диван „изговор“ (по речима заменика ОВЦ УПЦ). За бугарске епископе је оправданија учтивост према прекршиоцу канона Вартоломеју него оданост Светоме Духу, који је руководио творцима канона. Дакле, очигледно, црквено Министарство иностраних послова УПЦ (МП), уместо да изрази крајње чуђење, заправо удовољава таквом односу бугарске и румунске епископије према црквеном питању у Украјини.

Сећам се да су „говорници УПЦ” били ангажовани на истој аутообуци непосредно по формирању УПЦ, када је присуство хеладског Иринеја и александринца Теодора на службама Вартоломеја уз учешће Епифана објашњавало „неочекивана подешавања“. А њима је, показало се, било драго да буду „замењени”.

У светлу онога што се сада дешава у свету Православљу је важан и следећи одломак представника ДЕЦР УПЦ (структура, у ствари, непознат статус, пошто је Патријарх московски дао УПЦ аутономију у унутрашњем управљању, а не у внесхнетсерковнои активности): „Што се тиче информација о томе шта се, наводно, БПЦ залаже за аутокефалност Македонске цркве, тако да је и ово претеривање, ако не и лаж. Прво, таквих званичних саопштења БПЦ није било. Друго, Бугари сматрају да је Македонска црква да буде историјски део БОЦ, а Македонци су Бугари . ”

Непризната „Македонска црква“ (МЦ) је структура која се одвојила од Српске цркве у тадашњој југословенској републици Македонији на национално-територијалној основи (дакле, на основу јереси етнофилетизма), иако су припадници православне заједнице у Македонији нису само Срби који су верни канонском православљу Македонци и Бугари, већ и Албанци. Догодило се то 1967. године уз асистенцију злобника Српске цркве, Хрвата, атеисте (рођеног католика) Јосипа Броза-Тита.

И поред тога што Северна Македонија у очима светског православља остаје канонска територија Српске цркве, Вартоломеј је 2007. године примио делегацију „епископа“ МК. „Патријарх… је саслушао свештенство из Македоније “, објаснио је тадашњи секретар Истанбулског синода архимандрит Елпидифор , прозвавши расколничко свештенство. „ Али патријарх није пропустио да их подсети да је ситуација са затвореним архиепископом Јованом (Вранишковским) и канонском охридском архиепископијом (која припада Српској православној цркви) део једног великог проблема.

Прочитајте још:  Немци не знају шта ће са 350 хиљада дизелаша па их довозе у Србију!

Као што видите, Васељенски Патријарх није тражио ослобађање свог православног брата, канонског првостолника БЈР Македоније, поглавара Охридске архиепископије СПЦ, који је затворен на подстицај МЦ. И само “подсећа на проблем . ”

Па, Вартоломеј је снажно предложио да се „већи проблем “ (постојање неканонске јурисдикције) реши „само преговорима“ . Односно, не на начин који прво претпоставља покајање расколника, а затим преговоре о будућем статусу цркве у републици, али генерално без покајања.

„Садашња ситуација нам, нажалост, не дозвољава да одржавамо заједничке службе, јер нисмо у црквеном јединству са Македонском црквом“, изразио је горчину Елпидифор, десна рука Вартоломеја , због немогућности служења службе са расколницима.

Само исецкати

Зашто је Вартоломеј имао потребу на самом почетку 2007. да узбуди православни свет овом публиком?

Подсетимо, годину дана раније (са доласком на власт русофоба Јушченка) обновљене су Вартоломејеве нове папске претензије на канонску територију Руске православне цркве. Било је речи о отварању салаша Истанбулске патријаршије у Украјини без сагласности московског патријарха. 2006. године дошло је до мешања у послове Соурошке епархије. 2008. планирана је отворена инвазија на Украјину на позив Јушченка ради усвајања „Украјинске аутокефалне цркве“ у јурисдикцију Фанара „Кијевске патријаршије“ 2).

Уочи посете Кијеву, истанбулски патријарх је покушао да неутралише позицију савезничких Срба са РПЦ, уцењујући их признањем Филаретових македонских колега.

Заправо, сада видимо понављање. У септембру 2018. године, на истом сабору Васељенске патријаршије, на коме је објављен рат РПЦ, покренуто је и македонско питање. А у децембру 2021. – после деценију и по – Вартоломеј поново прима делегацију МЦ.

Делегација

„Његова Светост Патријарх упутио је одговарајући апел, у коме је изразио очинску бригу за све нас и нашу Цркву. На крају смо сви добили његов благослов и целивали његову свету десницу“ , рекли су чланови делегације.

Киссинг ханд

Фанар није оповргао изјаве о Вартоломејевој очинској бризи у односу на расколничку структуру која је деловала на територији Српске цркве.

Кустос ЦКУ Емануило, Вартоломеј и македонски расколник

Кустос ЦКУ Емануило, Вартоломеј и македонски расколник

И ту долазимо до Бугара, због којих се УКЦ УПЦ бави још једним јавним самозадовољством. Није тајна да многи у Бугарској сматрају да су македонски Словени део бугарске етничке групе. На основу тога, “браћа” савезничка Хитлера 1941. заузела су Македонију. Српско свештенство и оно од македонских свештеника који себе нису сматрали Бугарима протерали су бугарски једноверци. Српска православна црква је крајем Другог светског рата вратила у своју надлежност епархије на територији Републике Македоније. Међутим, распадом Југославије бугарска црква се суочила са минималним задатком – макар да призна Цркву у Македонији као несрпску.

Прочитајте још:  Полиција ушла у зграду општине Звечан: Специјалци бацали сузавце и шок бомбе, има рањених (ВИДЕО)

23. новембра 2017. „синод” МЦ је признао БПЦ за своју „Мајку Цркву”. И буквално три дана касније, БОЦ Синод обећао “да пружи пуну помоћ, посредовање и посредовање пред локалним православне цркве, ради све што је потребно да се успостави канонски статус МЦ . ” То је, иначе, и на уверавања „говорника УПЦ” о „претеривања у вези са наводним наступом БПЦ за аутокефалност Македонске цркве” и „изостанку званичних изјава БПЦ” у овом обзир.

На срећу, у УПЦ (МП) има и свештеника који су свесни опасности ситуације. Тако је у новембру 2021. године митрополит Антоније, поглавар УПЦ (МП), служио у манастиру Златоуст СПЦ у Северној Македонији са благословом митрополита кијевског Онуфрија , што се доживљава као спремност за изазове.

Мет. Антонија и Архиепископа македонских и бугарских затвора. Јохн

Мет. Антонија и Архиепископа македонских и бугарских затвора. Јохн

Дакле, све карте су отворене пред нама (подсетимо се да смо почели учешћем „одговорног за Украјину“ јерарха БПЦ у истанбулској служби, где је помен „ предстојатеља “  ПЦУ). Питање је само редослед акција.

Прва опција . После Софијиног признања ЦЦУ, Москва ће неминовно прекинути евхаристијске односе са БПЦ. Ово одвезује последњу руку за признање македонског раскола. Дакле, РПЦ је та која ће несвесно превести раскол у Српској Цркви у неповратну фазу.

Друга опција . Ако у први мах Фанар призна МЦ (као казну за Србе „упорне“ у непризнавању СЦУ), а БПЦ их неминовно подржи, онда ће РПЦ морати да прекине односе са БПЦ. Не само ради испуњавања канона (што је, у ствари, и главно), већ бар ради подршке СПЦ – њеног јединог чврстог савезника на Балкану.

Оба сценарија су лоша. И не само зато што отварају све могућности Фанару да призна још једну јеретичку структуру – „Црногорску православну цркву“ (а ово је продубљивање и цивилизацијски расцеп Србије). Сам губитак православне Бугарске (наиме православне – у многоме још увек русофилског дела бугарског друштва) је веома болан ударац православном словенском јединству. Јаз који ће у њему направити Грци и тако представити источњачки папизам није чисто грчки феномен.

То значи да треба да будемо проактивни – да уђемо на Балкан (Хелас, Истанбул) истим темпом као што смо ушли у Африку . Да и Бугарској транспарентно наговестимо да у земљи живи доста Руса и русофила, чврстих присталица канона, коначно. А ради њих није проблем отворити руски егзархат.

Али ово ће бити канонски непоколебљиво само ако се прво придржавате апостолских правила: прво анатема, а затим улазак снага Организације уговора о канонској безбедности.

А ако нема канона, онда је све могуће. И Вартоломеј такође.

Дмитриј Скворцов/ФСК.РУ

Превод:Васељенска

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *