Аналитичари о референдуму: Нелегитиман, брзоплет, неспретан и без шире јавности

Рекордно ниска излазност на референдуму наметнула је питање легитминости уставних промена. Док власт поручује да је задовољна бројем грађана изашлих на референдум, стручњаци поручују да је ниска излазност само заокружила круг нелегитимности која прати читав процес од самог почетка.

Тек трећина грађана Србије убацила је свој листић у гласачку кутију. Колико о судству знају, грађани су добро и гласали, поручује председница владе Ана Брнабић:

„Не можете да објасните човеку који данас не зна како се бира судија, како ће то да се промени у његовом интересу. Дакле, не занима их. Није пријемчива за грађане. То је први разлог што ја мислим да је ова излазност преко 30 одсто изузетно добра. Други разлог је корона. Имамо омикрон који се брзо шири, имамо рекордне бројеве новозаражених. Свакако је много људи који нису могли да изађу. И трећа ствар, људи, ми смо и даље у време одмора“, наводи премијерка.

Задовољан излазношћу био је и председник Александар Вучић када је јавности саопштавао резултате референдума.

“Што се излазности тиче, она је за рефереднум велика. Ми смо имали прогонозу 25 одсто, ја сам рекао да очекујем између 25 и 30 одсто и таман је око 30 одсто излазност”, казао је Вучић.

Нешто другачијег става, ипак, био је 2018. године када су на референдуму о промени имена гласали суседи у Северној Македонији.

“Замислите мене да позовем народ на референдум и изађе 25, 35 одсто и ја кажем ’победили смо‘… То је за мене немогућа ситуација… Ја сам незадовољан када добијемо 50 одсто гласова, тако да сте погрешног човека питали шта би радио да изађе 15, 20 или 30 одсто људи на неке изборе или референдум”, говорио је тада председник.

Четири године касније задоовљан, али опет погрешан. Овог пута на месту председника Републичке изборне комисије, тврди аналитичар Цвијетин Миливојевић.

“Јесмо ли ми добили независније судсвто, судску грану власти? Зашто јуче Уствани суд није реаговао на чињеницу да председник Републике, у својству председника највеће странке, изиграва председника Републичке изборне комисије”, пита Миливојевић.

Поред ниске излазности, проблема је било и на биралиштима, показују извештаји посматрача. Гласали су умрли, људи без докумената, а водили су се и паралелни бирачки спискови. Нерегуларан крај нерегуларног процеса, тврди Софија Мандић, правница из Центра за правосудна истраживања.

“Грађани, као и деца, никада нису криви за оно како се понашају. Они који воде ове процесе су одгвоорни и за то што грађани нису били довољно информисани и за то што нису били мотивисани. Ако мени нешто говори та ниска изалснот, она је круна нелгетимности овог процеса”, истиче она.

И такав је процес, тврде аналитичари, био од самог почетка – нелегетиман, без широке јавности, вођен брзоплето и неспретно.

Н1