Жалба из Хрватске Европској комисији: „Србија присваја нашу културну баштину“
Хрватска (Фото: EPA-EFE/Christian Bruna)
Хрватски европосланик Карло Реслер из ХДЗ-а тражи од Европске комисије да реагује на Закон о културном наслеђу, који је Народна скупштина Србије усвојила крајем децембра, јер се, како тврди, „тим актом присваја хрватска културна баштина“.
На усвојени Закон Србије прво су реаговали хрватски Институт за језик и језикословље и Матица хрватска, због навода да дубровачка књижевност „припада и српској и хрватској култури“.
Реслер тврди да Србија усвојеним законом „отворено својата дубровачку књижевност и истиче њену наводно двојну – хрватску и српску – припадност“.
Он наводи да је овај „спорни закон“ иницирало српско Министарство културе и информисања на чијем је челу Маја Гојковић, за коју је каже да је „једна од оснивача Српске радикалне странке, а својевремено и потпредседница владе Слободана Милошевића“.
Реслер сматра да је то „очито посезање за хрватском културном баштином“, па је о томе информисао комесара Оливера Вархељија и комесарку за културу Марију Габриел.
Загребачки портал Индекс пише да је Реслер затражио да се заштити културна баштина држава чланица и преиспита, како се наводи, да ли Србија испуњава све обвезе у преговарачком поглављу 26 о образовању и култури, које је привремено затворено.
„Српске власти сада већ стандардно перфидно проводе хибридну верзију политике Србије из 1990-их према суседним државама. Ако Република Србија не ослободи себе и свој народ таквих отровних рефлекса, биће све удаљенија од Европске уније, али и европске цивилизације“, навео је Реслер у саопштењу, пренео је Танјуг.
Спутњик
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
“Један од најпознатијих лужичких Срба,
писац Хандриј Зејлер
1842. год. је написао ову песму:
Где је Србима родни завичај?
Где је Србима родни завичај?
Је ли то Саксонија или Пруска можда,
где Лаба тихо тече
и са Шпревом се састаје?
Ах не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Да није то Поморје или Литва можда,
где још живе успомене полабске
и где је потонула Винета?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
да нису то моравска или чешка земља?
Ах, снага Чешке и њена слобода
претворене су у прах…
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Да није, можда, ритерска Пољска,
која је слободу изгубила .исто тако
и коју растржу неслоге?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Да није у Илирији или Далмацији?
Тамо где је – Рагуза* прастара
краљица мора?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Није ли то Словенија, или можда Србија,
чија нам је реч блиска
и где Милош краљевски престо има**?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Да није то Русија бескрајна,
трећина света,
у којој сунце не залази никад?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Реци ми онда где је тај пространи крај!?
Од Лабе почиње он, па иде до Дунава,
од Црног Мора чак до Камчатке,
ето, то је тај пространи крај,
нас Срба родни завичај…!
(Хандриј Зејлер, 1842. г.)“