Божић 25. децембра: зашто су у тзв. Православној цркви Украјине почели говорити о преласку на нови календар?

У суботу, 18. децембра 2021. године, Сергеј Думенко је говорио у „Суботњем интервјуу“ Радио Слобода и најавио да његова структура може да пређе на прославу Божића 25. децембра. Такође је навео приближан временски оквир: „Предвиђамо да ће то бити 10 година. А онда ћемо видети. Тако је тешко предвидети.“ Истовремено је поглавар ПЦУ истакао да лично подржава идеју да се Божић прославља по новојулијанском календару.

Да се присетимо. Нови јулијански календар је измислио српски астроном и професор математике Милутин Миланковић 1923. Ове године је на Сабору православних цркава у Цариграду донета одлука о реформи календара (преласку на нови стил). А да се избегну оптужбе за коришћење „католичког“ грегоријанског календара, предложен је новојулијански календар. Сложеним астрономским прорачунима М. Миланковић је реформисао стари јулијански календар тако да се он поклопио са грегоријанским. Стога, када се дају изјаве о новом јулијанском календару, треба да схватите да је у ствари реч о грегоријанском прорачуну. Ова поклапање ће потрајати све до 2800. године нове ере, када ће се календари поново разликовати. Поред тога, Помесне Цркве које живе по новом јулијанском календару (сада их има 10 од 15) још увек славе Васкрс по јулијанском календару.

С.Думенко је изразио спремност да пређе на нови стил и Божић прослави заједно са целом „просвећеном“ Европом. Шта га спречава да то уради сада одмах? Испада да сметају… верници .

С.Думенко је изразио спремност да пређе на нови стил и Божић прослави заједно са целом „просвећеном“ Европом.

„То је највише повезано са унутрашњом традицијом. Већ смо разговарали и анализирали, – рекао је С. Думенко и додао да прославу Божића 7. јануара сматра грешком. – Иако славимо 25, само по различитим календарима. Да, ову грешку ћемо морати да се исправимо. Али традиција је традиција – толико је дубоко укорењена да ако пређемо, онда ће у већини случајева, убеђен сам, цркве 25. бити празни, а 7 пуни“. Односно, руководство ПЦУ размишља прогресивно, али верници не дају реализовати спровођење исправних идеја и исправити „ову грешку“. То значи да их треба преваспитати за око 10 година.

У децембру 2018. године, буквално неколико дана након избора, С. Думенко је већ најавио могућност преласка на нови стил и рекао да је за то потребно преваспитавање људи: „Ако променимо са 7. јануара на 25. децембар, украјински народ неће прихватити. Треба објашњавати, доказивати.“

С. Думенко је 4. јануара 2020. такође изјавио о жељи да пређе на нови стил и пожалио се да верници нису спремни за то. Он је у интервјуу за „Радио Слобода“ рекао: „Углавном нисам против, али се ослањам на мишљење наших верника. А ми јасно знамо социологију, која показује да је више од 60% Украјинаца против обележавања 25. децембра”.

Нагли заокрет: од осуде Божића по новом стилу до његове пропаганде

Пре две године волински „архијереј“ ПЦУ Михајил Зинкевич је одлучио да у својој саборној цркви одржи две божићне службе: 25. децембра и 7. јануара. Према његовим речима, изашао је усусрет „јавном захтеву” својих парохијана. Осим тога, он је то објаснио процесом „декомунизације“ и „кретањем ка европским традицијама“. Али таква брза одлука тада није наишла на разумевање у руководству ПЦУ. Спикер ПЦУ Иван (Евстратије) Зорја је на својој Фејсбук страници оштро критиковао бившег кандидата за поглавара ПЦУ Михајила Зинкевича. „Пребрза реформа календара – па чак и непромишљени покушаји да се то сада рекламира предлозима да се удвостручи прослава – потенцијално ће задржати хиљаде заједница са милионима верника у Московској Патријаршији и збунити украјинско православље за деценије унапред“, – написао је Зорја. Штавише, Зинкевич је тада био званично осуђен у ПЦУ.

„Свети синод је осудио неовлашћену, самовољну одлуку Његовог Преосвештенства митрополита луцког и волинског Михајила да измени црквени календар, што је кршење канонског поретка, посебно 34. Апостолског правила, када је део православних у Украјини под утицајем Московске Патријаршије… Одлучили да непромишљено и пребрзо увођење календарске реформе у Православној цркви Украјине може довести до учвршћивања постојећих подела и појаве нових“, – пише у одлуци Синода ПЦУ од 4. фебруара 2020. године.

Међутим, као што видимо, ове године је другачији однос према питању прославе Божића 25. децембра. Спикер ПЦУ већ тражи аргументе који ће помоћи да се присталице ПЦУ убеде да пређу на нови стил.

„Пажња, истраживање аргумената! Молим вас да укратко напишете аргументе „за“ и „против“ у коментарима:

преласка на нови календар /
померање Божића на 25. децембар“.

Уствари, И. Зорја је потписао да ПЦУ нема довољно аргумената да убеди Украјинце да пређу на нови стил и затражио је „помоћ публике“. „Публика” је реаговала предвидљиво и никакве креативне аргументе Ивану Зорји није добацила . Смешно је да су неки коментатори који убеђени да се стари стил асоциира са РПЦ и УПЦ, извукли из овога апсолутно супротне закључке. Неко је рекао да не сме да се пређе, јер ће због овога људи одабрати УПЦ.

Коментар капелана ПЦУ

Углавном, коментатори су говорили да треба живети као у Европи и ништа не измишљати. Најдетаљнији одговор дао је „архиепископ“ тернопољски и кременецки ПЦУ Нестор Писик, који је написао три аргумента „за“ и чак шест „против“, и то прилично писмених.

Али најважније у одговорима публике на Фејсбук страници Ивана Зорија није оно што су тамо написали, већ оно што тамо нису написали. У коментарима се није могао пронаћи нити један заиста верски аргумент, јер је календарско питање пре свега питање црквено, о којем се расправљало и одлучивало на Васељенским саборима. Али за присталице ПЦУ то није важно. Најважније им је – да буду што даље од РФ и ближе Европи. Заправо, Зорја је све ово добро знао, објављујући свој пост. Једва да је заиста желео да чује различита мишљења. Његов циљ је – да отвори прозор Овертона, да започне практичну легализацију преласка на нови стил. И о томе је отворено написао херсонски „јерарх“ ПЦУ Никодим Кулигин: „Данас све изгледа тако као да није питање да ли ћемо прећи на новојулијански календар, већ колико брзо и на који конкретно начин ће се то догодити“.

Данас све изгледа тако као да није питање да ли ћемо прећи на новојулијански календар, већ колико брзо и на који конкретно начин ће се то догодити“.

«Јерарх» ПЦУ Никодим Кулигин

Генерално, оштра промена става ПЦУ по преласку на нови стил не може да не изненади. Синод ове структуре је још у фебруару 2020. званично осудио Михајила Зинкевича за прославу Божића по новојулијанском календару, а сада видимо отворену пропаганду новог стила од стране поглавара и говорника ПКП. Како другачије да се ово објасни ако не командом „одозго”? А таква команда је могла доћи не само из Истанбула. О овоме – даље.

Синхроно пливање: ПЦУ и УГКЦ иду ка новом стилу заједно?

Међу одговорима Зорји има и оних о којима би требало детаљније говорити. На пример, о синхроном преласку на нови стил ПЦУ и УГКЦ. А било их је јако много. На пример, Јуриј Подлесни, наставник на Унијатском украјинском католичком универзитету, пише: „Прелаз треба да буде синхрон и за ПЦУ, и за УГЦЦ. И вреди испробати за Ускрс како то функционише.“ Новинарка Tetyanka Shpaykher га следи: „За истовремени прелаз две цркве: ПЦУ и УГКЦ. Односно, било би добро када би цркве координирале своје акције, разрадиле план, односно деловале заједно“. А Вјачеслав Костенко јој одговара: „Баш тако ! Кренуо бих и даље) Иначе, потребно је покренути питање уједињења ПЦУ и УГКЦ“.

Као што видите, не ради се само о преласку ПЦУ на нови стил, већ о томе да се то уради заједно са украјинским католицима православног обреда. Најновије изјаве поглавара УГКЦ Свјатослава Шевчука то у потпуности потврђују. Тако је он јула 2021. рекао: „Желимо да пређемо на нови календар у Украјини заједно са православном браћом„.

Ради се не само о преласку ПЦУ на нови стил, већ о томе да она то уради заједно са украјинским католицима православног обреда.

У самој УГКЦ, тачније у њеним спољним парохијама, прелазак на нови стил све више узима маха. Тако су од 1. септембра 2021. године све парохије УГКЦ у Италији прешле на грегоријански календар. Поглавар егзархата УГКЦ у Италији Дионисије Љахович је то аргументовао забринутошћу „за духовни развој Апостолског егзархата у условима италијанске средине, времена и мисије наше Цркве“. У другим земљама, украјински мигранти-унијати лако прелазе на нови стил како се не би разликовали од локалних становника. С. Шевчук је испричао да у Италији, Португалу, Шпанији гркокатолици сматрају да је то апсолутно нормално, јер чине верску мањину и принуђени су да прихвате локалне традиције.

Упркос томе што се већ дуже време чују изјаве и ПЦУ и УГКЦ о могућем преласку на нови стил, данас је активност у овом правцу значајно порасла. Можемо рећи да и ПЦУ, и УГКЦ синхронизују напоре да преваспитају своје парохијане у „исправном правцу“, а да је идеја о истовременом преласку на нови календар једна од тачака дугорочног плана за уједињење ових конфесија. Да такав план постоји, Свјатослав Шевчук је директно изјавио 21. децембра 2021. године у емисији „Ликови“ на „5 Каналу“. „Имамо план како да идемо ка уједињењу некада јединствене, а сада подељене Кијевске Цркве“, – рекао је поглавар УГКЦ.

То што руководство УГКЦ и ПЦУ изјављује да су и уједињење вероисповести и прелазак на нови стил ствар далеке будућности не треба никога да доведе у заблуду. Прво, то може бити само дипломатски потез да се умире они који не поздрављају ове иницијативе, а друго, сама унија може бити у различитим облицима. Ако је потпуно организационо уједињење у блиској будућности заиста доста тешко да замислимо, уједињење „еухаристично“ или неке друге врсте сасвим је могуће, тим пре, то је уједињење не само око нечега већ и против нечега, а наиме – против Православља на земљи Украјине. . Ако је тешко, онда може доћи до „евхаристијског“ уједињења или неког другог уједињења, тим пре што ово уједињење није само око нечега, већ и против нечега, наиме, против православља на земљи Украјине. Унијати су, шта год да се каже, католици, присталице католичких, а не православних веронаука, и није важно којих се обреда придржавају. А представници ПЦУ су већ врло јасно ставили до знања да је за њих најважније да изађу у сусрет потребама друштва, а потом и све остало. Једина верска конфесија која бескомпромисно подржава чистоту православне вере је – Украјинска православна црква и зато представља препреку на путу покатоличавања и екуменизације Украјине.

Имамо план како да идемо ка уједињењу некада јединствене, а сада подељене Кијевске Цркве.

Свјатослав Шевчук

Стога је цела актуелна кампања промоције идеје да се Божић прославља заједно са католицима усмерена против УПЦ. О томе директно или индиректно слушамо из устију и присталица ПЦУ, и унијата. Најупечатљивија манифестација ове кампање био је снимак једног од лидера Украјинске Галицијске партије који каже да је прослава Рождества Христовог 25. децембра – „вакцина против руског света“.

Аутори снимка идентификују људе који Божић славе 7. јануара као „мамурне и неуке” и позивају да се одустане од прославе Божића 7. јануара по „московском православном календару” како би се „на миру” прешло на 25. децембар. Пре месец дана је Богдан Панкевич, који је глумио у видеу, написао на својој Фејсбук страници: „Пре две године је украјинска галицијска партија започела акцију „Божић с миром“. Лично смо донели десетине хиљада потписа под апелима патријарху Свјатославу и митрополиту Епифанију у њиховој канцеларији… Време је да славимо са целим хришћанским светом, а не са Русијом и њеним верским сателитима“.

Закључци

Прво, сведоци смо нагле промене става врха ПЦУ у погледу преласка на нови стил. За непуне две године – од званичне осуде прославе Божића 25. децембра до њене отворене пропаганде. И ово изненађење даје повод да помислимо на команду „одозго”.

Друго, потребно је констатовати синхроничност ПЦУ и УГКЦ како у питању преласка на нови стил, тако и по питању будућег уједињења.

Треће, и уједињење и прелаз су уперени против УПЦ, која не учествује у пројектима расколника и стриктно се придржава јулијанског календара, јер то није политичко питање, а још мање питање „руског“ или „неруског” света, већ питање религиозно.

Четврто, УПЦ не само да треба да покаже чврстину у овом питању, већ и да пренесе украјинском друштву свим расположивим средствима да прелазак на нови стил није „вакцина против руског света“ и ние начин да се придружи „правој“ Европи. Украјинско друштво има право да само бира свој пут, али тај избор мора бити остварен свесно, а не под утиском лепих и заводљивих слика које сликају поглавари ПЦУ и УГКЦ.

Наука и култура/spzh