ШТА СЕ ВАЉА ИЗА КОРОНЕ: Док планета гледа у КОВИД СТАТИСТИКЕ, над ЧОВЕЧАНСТВОМ се надвија БАУК нове ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ!

Пандемија Корона виуса улази у трећу годину, и упркос најавама победе над њом, једна друга, много злокобнија ствар надвија се над планетом – енергетска и инфлациона криза.

Ред глобалног загревања, па ред климатских промена, па ред пандемије и корона вируса – тако је отприлике изгледала последња деценија турбулентног света за који се чини као да се попео на вртешку судбоносних догађаја и са ње не зна како да сиђе.Мигрантска криза преко ноћи је, под налетом вести о пандемији корона вируса, пала у потпуни заборав, а амнезија глобалног друштва, напредовала је брже од Алцхајмерове болести.И све као да је нестало у тренутку, под налетом истодобних вести у којима су се смењивале бројке о зараженима, оних на респиратору те умрлих од корона вируса, пошасти о којој не знамо много ни данас, осим онога што долази из централизованих вести под контролом светских моћника.

И док свет улази у трећу годину пандемије, а светска олигархија гледа како да једну сензацију замени другом не би ли пажњу скренула са прегршт проблема узрокованих подивљалом и неуједначеном економијом, полако се назиру две нова мантре које освајају медијски простор – инфлација и енергетска криза.Све чешће се наиме у новинским насловима енергетска криза помиње као нови баук који кружи над и онако неизвесном судбином човечанства.Они који нису прозрели такву игру светских доносиоца одлука (а таквих је много), полако спремају залихе за наступајуће године у којима их, како то најављују медији, чека неизвесност, глад, хладноћа и оскудица.

Једна друга ствар,међутим, овде је много важнија, а тиче се економских последица оваквих оркестрираних најава.Као један од, условно речено, “најзамршенијих” појмова економске теорије, и то у самом њеном врху, налази се сасвим сигурно – инфлација.Србија, наиме, има попричилно неславно искуство са овом економском непогодом, а млађим генерацијама које о непрегледним нулама на новчаницама нису учили ни на часовима математике, макар само и као теорију, тешко је данас објаснити, да се вредност тадашњих динара мењала из сата у сат, те да су пре подне за исти новац могли да купе викендицу, док би већ увече за дату своту могли да се почасте евентуално жвакама из супермаркета, ако тамо у опште успеју да их нађу.

Најбољи пример како функционише инфлација, могли смо и сами да видимо негде у време самог почетка проглашења пандемије корона вируса.Наиме, недостатак тада више него неопходне робе, попут хируршких маски, условио је да њихова цена достигне астрономске размере. Тако су маске, које су годиама лежале у мрачним фиокама безбројних апотека, које у Србији ничу попут пекара и кладионица, постала валута за размену, а њихова цена ишла је и до 200 динара по комаду, док је само до јуче она коштала 15 динара, ако и толико.Они који су, неким случајем, у својим фундусима имали на хиљаде комада овог производа, могли су тако да диктирају њену цену, али је мало ко могао да их купи.Тако се кућни буџет многих породица, расподелио у корист произода који су постали дефицитарни и за који нису жалили новац.Какв би, услед овакве економске политике, био одговор оних који су у својим рукама имали ту драгоцену робу?

Па сасвим сигурно – повећање цена, јер ако већ нема границе за коју би људи платили оно што је у том тренутку најдрагоценије, зашто и ја, као продавац не бих подигао цену робе, ако је већ имам у изобиљу.Ово је наравно један пример микро инфлације.У светским оквирима, оваква валута постала је, из неког необјашњивог разлога – тоалет папир.Државе су, наиме, брзо интервенисале и сузбиле црно тржиште ових производа, али образац понашања био је огледна тачка како ствари функционишу када нека од есенцијалних роба постане дефицитарна.Замислите сада, да сви трговци, под најавама енергетске кризе, у својим фундусима оставе далеко веће количине робе него што су то чинили до сада.

Сасвим сигурно, доћи ће до несташице.А када дође до несташице, сасвим сигурно ће скочити и цена тражене робе.Да би покрила најосновније потребе становништва за куповином есенцијалних роба, држава ће покушати да овакву ситуацију ублажи пуштањем нових новчаница у оптицај.То значи, да ће у платном промету циркулисати већа количина новца.А ако је већ у циркулацији на тржишту више новца, трговац ће сасвим у складу са правилима слободног тржишта подићи цене својих производа.Тада ће и држава, по истој оној логици поново доштампати и пустити нову количуну новца у оптицај, и лансирана је спирала инфлације за коју смо на личном примеру видели како може да изгледа и какве последице може да има по једно друштво.Међутим, питање о инфлацији је слично оној дилеми о кокошки и јајету, и није баш увек лако доћи до одговора зашто настаје и како се она обуздава.Међутим, имајући у виду да глобални медији већ увелико најављују енергетску кризу, иако се она још увек не осећа, можете ли замислити какав ће ефекат такве најаве имати на добављаче и дистрибутере енергената, а то ће се сасвим брзо одразити и на промет роба и услуга.Не треба бити даровити видовњак да би свако ко иоле прати светска дешавања, могао с лакоћом да донесе закључак о последицама постковид друштва које с неспокојем чекамо.

Глас јавности