Трансродне особе и муцавци су будућност НАТО армија

Како ће се НАТО борити?

Британски војник Чилеше Мвамба претрпео је посттрауматски стресни поремећај док је био у мисији у Естонији у оквиру мисије НАТО-а, наводи се у званичном саопштењу Министарства одбране Уједињеног Краљевства. Према незваничним подацима, након посете Естонији, Мвамба је почео да стално муца, што је утицало на његов начин живота. Он од министарства тражи 1,1 милион долара као надокнаду за штету коју је претрпео.

Министарство одбране не жели да исплати Мвамбу јер је до муцања, према речима лекара, дошло због хипотермије војника, која се догодила на температури од минус четири степена Целзијуса. „Ако наши војници почну да муцају на минус четири, шта онда можемо очекивати од њих на минус десет? – Разумно образложено у министарству. Међутим, ови аргументи не убеђују Мвамба. „Ако бели Британци не желе да служе војску, а ви регрутујете људе из екваторијалне Африке, будите љубазни да узмете у обзир њихове карактеристике “, каже он. Службено путовање у Естонију је дечја шала у поређењу са могућим путовањем у Украјину, где мразеви готово одговарају руским стандардима. Шта би се десило са Мвамбом и његовим сународницима да уђу у снежне наносе у области Луганска? Овде колективно муцање неће изаћи.

Ова епизода поставља питање борбене ефикасности НАТО армија, чему се посвећује велика пажња у светским медијима. Муцање је муцање, а рат је рат. Како ће се НАТО борити?

Нова времена доносе нове обичаје. Прилив бивших жена које су претворене у мушкарце у оружане снаге НАТО-а не може а да не задовољи високу команду блока. Трансродне особе се придружују морнарици, специјалним снагама и америчком ваздухопловству. Овај прилив предводи старија трансродна особа Рејчел Левин, која је недавно добила чин адмирала. Њен пример другима је наука, а фотогалерија официра америчке војске пуна је бивших дама које су у себи пронашле борбене инстинкте. Судећи по одлучним, па чак и бруталним лицима ових официра, непријатељ од њих не може очекивати ништа добро. Дакле, уосталом, и храбри Мвамба је био добар, све док није ушао у хладноћу. Како је показало искуство коришћења жена у ратовима на Блиском истоку, када су веома уплашене, оне чучну и заривају главу у сукње. Незгодно је, међутим, видети адмирала Рејчел Левин у таквој позицији, нека друштво муцава буде боље.

Само код мушкараца све изгледа не баш уобичајено. Почнимо са чињеницом да је Бундесвер успео да изгуби традиције пруских ратника у мирнодопским временима и није склон да их се сећа. Давно, у интервјуу листу Дие Велт , немачки министар одбране Ф. Јунг је одговорио на питање „Када ће се немачки војници борити у јужном Авганистану?“ одговорио: „Тучи се – никад“. И заиста, о каквом рату може да се говори ако 70% немачких војних обвезника бира алтернативну службу (у Русији – мање од 1%). И поред тога што је рок обавезне службе у Бундесверу девет месеци.

Ништа бољи нису ни војници Њеног Краљевског Величанства Елизабете. Иранци су 23. марта 2007. заробили инспекцијски тим од 15 британских морнара и маринаца са фрегате Корнвол на ушћу реке Шат ал-Араб. Хватање је протекло без буке. О њему је најбоље говорио старији капетан маринаца Крис Ејр:„Спремни смо за битку. Иранци су били наоружани тешким митраљезима, бацачима граната, уперили су оружје у нас. Овде смо схватили да је судар не само угрозио наше животе, већ би могао изазвати и последице од великог стратешког значаја. А онда смо одустали. <…> Видите, могли смо да изгубимо животе! Намере Иранаца су биле несхватљиве, па нисмо узвратили и одмах смо се предали. И када смо били заробљени, коначно смо их схватили. Али оружје нам је већ било одузето, тако да нисмо могли да узвратимо, иако смо имали сва права на то.”

Командант британске морнарице, адмирал Џонатан Бенд, рекао је о капетану и његовим борбеним пријатељима: „Тим није прекршио никаква правила пристајањем на захтеве Иранаца. Они су украс флоте .

Ово је неоспорно. Још један украс војске су амерички маринци, који су 2005. године оборили аутомобил са италијанском новинарком Ђулијаном Сгреном, која је, након пуштања из заточеништва, одведена на аеродром. На аутопуту је био амерички контролни пункт, у који су маринци сели, пуцајући на све што се креће, ако нема америчку заставу. Италијански аутомобил није носио америчку заставу и путовао је алармантном брзином. Због тога је била изрешетана рупама, а тешко рањена новинарка је заточеништво са терористима заменила за кревет у болници. Убијен је италијански обавештајац који је био у њеној пратњи.

Сви ови изузетни случајеви наводе на размишљање о борбеној ефикасности НАТО армија, а тешко је расправљати са одлуком лидера блока да у том случају не пошаљу своје војнике у Украјину.

Дмитриј Седов/ФСК.РУ

Превод:Васељенска ТВ