Америчка стратегија да кризом у Украјини ослаби Русију

Најновије догађаје у Украјини некадашњи дипломата Владислав Јовановић оцењује као „надигравање” САД и Русије и искључује могућност ескалације у отворени сукоб истичући да нуклеарно оружје спречава било какву лудост са било које стране.

„Али, долази у обзир контролисано жариште које би дуго трајало, исцрпљивало другу страну и компромитовало је политички”, каже Јовановић за Танјуг.

Стварањем тињајућег и контролисаног спора између Русије и Украјине, САД желе да слабе Русију на дужи рок, додаје он, уз оцену да је део дугорочне стратегије Америке да окупирањем унутрашњим и регионалним проблемима Русију ”извуче” из тесних односа са Кином.

Сматра да се ситуација око Украјине може тумачити и као опомена САД другим државама у Европи, нарочито онима у близини Русије и Украјине, да би могле да се нађу у сличној, тешкој ситуацији и да треба да се држе уз Америку и помажу јој да, преко Украјине и тињајућег и контролисаног сукоба, слаби Русију на дужи рок.

Јовановић истиче да је геоплитичка и сајбер офанзива САД на Русију део дугорочне стратегије Америке да, како каже, изазивањем и окупирањем унутрашњим и регионалним проблемима Русију извуче из тесних односа са Кином.

Према његовим речима, дугорочно Америка гледа Русију као потенцијалног савезника запада, али не као партнера, већ као сателита, као у време Бориса Јељцина.

”Знају да то не могу да постигну директним иницијативама, али се надају да би то могли да постигну свеукупним ставом према Русији, не само економским санкцијама него и изазивањем унутрашњих тензија, а нарочито стварањем дуготрајног, тињајућег и контролисаног политичког, националног и војног сукоба између две највеће словенске земље”, наводи Јовановић.

Уколико САД то постигну, створили би, каже, још једног историјског непријатеља Русији, попут Пољске, а две највеће словенске земље биле би у трајном међусобном сукобу који би контролисале Америка и њене савезнице.

Сматра да је други циљ стварања тензија у Украјини, који је, каже, тактички и тренутно хитнији, да се кроз заоштравање односа са Русијом у Украјини и око Украјине, и ”гурањем” НАТО-а даље ка Кавказу, Европа дуже задржи под контролом САД.

”У Европи већ пулсирају расположења да би Америка својом политиком заоштравања према ривалима, Русији и Кини, могла Европу да уведе у непријатне ситуације, што би је политички маргинализовало, а економски практично уништило”, оцењује Јовановић.

Примећује да се због тога јављају отпори у Европи и указује на данашњу изјаву шефа европске дипломатије Жозепа Бореља, али и раније изјаве француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шулца који су ставили до знања да Европи не одговора да од Русије ствара непријатеља.

”Борељ је назначио да би даље заоштравање могло да угрози интерес Европе која не учествује у том заоштравању. Европа тражи да буде равноправан партнер са Америком и Русијом у разговору о безбедности, али САД то не желе, већ желе Европу као ”млађег партнера” и да остане ту где је била у последњих 80 година”, наводи Јовановић.

На питање ко би могао да смири тензије око Украјине и да ли би разговор америчког и руског председника, Џозефа Баједна и Владимира Путина, могао допринети томе, Јовановић подсећа да је тај разговор раније најављиван, али да до тога није дошло, а да Вашингтон чак ни не одговара на конкретне предлоге Москве.

”То је све начин психолошког исцрпљивања Русије да би се она више ”појавила” из својих утврђених ставова и тиме Америци дала још једну шансу да је узнемирава и поткопава”, закључује Јовановић.

Политика