Урбанистички план Церака је културно добро а Весићева екипа га преко ноћи мења

Архитекта Миленија Марушић, аутор и главни одговорни пројектант београдског насеља Церак Винограда који је проглашен за културно добро, скренула је пажњу јавности да би новим Планом генералне регулације Београда могао бити нарушен интегритет овог насеља.

Марушић је у писаном апелу упућеном нашој редакцији, скренула пажњу на низ битних околности везаних за поменути План. Апел преносимо у целости:

„АПЕЛ ЗА ЗАШТИТУ И ОЧУВАЊЕ НАСЕЉА ЦЕРАК ВИНОГРАДИ везан за погрешне, неодговарајуће предлоге из Плана генералне регулације Београда (ПГР) и измена и допуна ПГР.

Апелујем јавно на надлежне институције у Републици и Граду, почев од Комисије за планове града, да се Планом генералне регулације Београда (ПГР) и његовим актуелним изменама ПОШТУЈЕ УРБАНИСТИЧКО-ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА НА ОСНОВУ које је НАСЕЉЕ ЦЕРАК ВИНОГРАДИ (ЦЕРАК 1 И ЦЕРАК 2) ПРОЈЕКТОВАНО, ИЗГРАЂЕНО И ПРОГЛАШЕНО ЗА КУЛТУРНО ДОБРО – ПРОСТОРНУ КУЛТУРНО – ИСТОРИЈСКУ ЦЕЛИНУ.

ПОСЕБНО НАГЛАШАВАМ И ПОДСЕЋАМ ДА СЕ РАДИ О НАСЕЉУ И УРБАНИСТИЧКИМ ПРОЈЕКТИМА КОЈИ СУ ОД ПОСЕБНОГ ЗНАЧАЈА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ, те да је сходно томе, а у складу са прописаном заштитом коју насеље као архитектонско-урбанистичка целина ужива, неопходно да се УБУДУЋЕ, СПРОВОЂЕЊЕ ПГР-а НА ЧИТАВОЈ ТЕРИТОРИЈИ ЗАШТИЋЕНОГ КУЛТУРНОГ ДОБРА, прописаној у Одлуци Владе РС, врши на основу ТРИ УРБАНИСТИЧКА ПРОЈЕКТА ИЗ 1978., 1982. И 1995. ГОДИНЕ, а не да се, како је предложено, ти урбанистички пројекти ставе ван снаге – пониште да би се прописала ИЗРАДА НОВОГ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ.

Поред раније обустављена три Детаљна урбанистичка плана насеља, ПГР и његова актуелна измена ставља ван снаге и три урбанистичка пројекта за насеље („Сл. листови Београда“, бр. 23/1978, 19/1982 и 24/1995) која у својству аутентичне ауторске архитектуре садрже детаљно разрађена идејна решења и идејне пројекте објеката, партера, саобраћаја и насељских инсталација, која су само технички финализована у одговарајућим главним пројектима, са свим урбанистичким параметрима потребним за добијање грађевинске дозволе и на основу којих је изграђено више од 90% садржаја у насељу, почев од 1979. до 2012. године.

Урбанистички пројекти нису плански документи – они су пројекти, они су основ и потврда целовитости урбанистичко-архитектонског решења насеља – како изграђеног, тако и мањег, још неизграђеног дела, на основу којег је насеље вредновано по националним и интернационалним критеријумима кроз све протекле деценије.

УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКТИ СЕ НЕ МОГУ УКИДАТИ И МОРАЈУ СЕ ПОШТОВАТИ, ЈЕР ОНИ ЈЕСУ И ОСТАЈУ СТЕЧЕНА ОБАВЕЗА.

Непоштовањем основне архитектонско-урбанистичке документације на основу чијих квалитета је и донета, доводи се у питање одлука Владе РС о проглашењу насеља за културно добро („Сл. гласник РС“, бр. 4/25.1.2019.), место у сталној поставци Музеја савремене уметности МоМА у Њујорку, као и статус првог еколошког насеља у Београду.

Уместо да се бави урбанистичком заштитом Целине, која у режиму потпуне заштите датира од 2003. године (УП Београда 2003-2021.), а у статусу културног добра од 2014/2019. године, и да пропише неопходну израду пројекта ревитализације, изградње пројектованих услужних садржаја и паркинга, одржавања и обнове у складу са Развојном стратегијом предложеном непосредно после одлуке о проглашењу за културно добро, измена и допуна ПГР-а прописује израду новог урбанистичког плана – Плана детаљне регулације насеља.

Шта значи израда овог плана за насеље са највишим степеном националне заштите у ситуацији кад се не поштује, односно ставља ван снаге и употребе базна урбанистичко архитектонска документација – пројекти? Чему служи и у чију корист се ради? Шта треба да представља и шта преиспитује?”, пита Марушић.

Нова рс