Хрватска влада плаћа грађанима да се из ЕУ врате кући

Предвиђања у вези с резултатима пописа становништва у Хрватској испоставила су се тачним. Наиме, у последњих десет година Хрватска је изгубила готово 400.000 становника.

То су показали први резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова 2021, који је током прошле године спровео Државни завод за статистику. Судећи по њима, Хрватска данас има 3.888.529 становника. Ово су тек први подаци, који не обухватају детаље о структури и обележјима становништва, и који се незнатно могу и изменити. Међутим, с обзиром на друге статистике, јасно је у којем смеру се било какве измене могу кретати.

Подаци о природном кретању становника кажу да је смртност у Хрватској све већа, број новорођене деце све мањи, а разводи брачних парова све чешћи. Ако томе додамо олакшану могућност исељавања у економски напредније земље, коју од уласка Хрватске у ЕУ користи велики број младих и радно способних људи, прогнозе нису оптимистичне. Иако је исељавање „трбухом за крухом” мотивисано првенствено економским разлозима, примамљивијим условима живота, вишим стандардом, бољим и разноврснијим могућностима и перспективама, они који су одлучили да се иселе неретко истичу и нематеријалне разлоге. У исто време Влада Хрватске покушава да исељенике мотивише да се врате новим пакетом демографских мера у виду – новчане помоћи.

Месец дана пре објављивања првих резултата пописа становништва Влада Хрватске донела је нову меру под називом „Бирам Хрватску”, усмерену ка демографској ревитализацији – подстицај у вредности од 200.000 куна или око 26.500 евра за повратнике у Хрватску који се самозапосле. У буџету за текућу годину издвојено је више од милијарду куна или око 133 милиона евра, а основни циљ је да се помогне грађанима приликом покретања властитих послова, као и да се побољша забрињавајућа демографска слика. Реч је о подстицајима за самозапошљавање у износу од 20.000 и 15.000 евра, зависно од индустрије, уз додатних 6.000 евра ако се неко враћа из ЕУ, односно 3.000 евра ако је реч о пресељењу у мање развијено подручје унутар земље. Тако укупна помоћ на годишњем нивоу може износити највише око 26.500 евра.

Иако је ова мера тек надоградња једне од претходних, наишла је на велики одјек у јавности, али и на жестоке критике. Може ли држава након свих пропуштених шанси да води одговорну и подстицајну демографску политику „плаћањем” грађанима да се врате у земљу или да се из развијенијих делова државе преселе у оне мање развијене постићи ишта осим подсмеха и олакшица за неколицину предузетника? Ова мера, која је донета непосредно пре него што су објављени први званични подаци о броју становника, чак и да се покаже ефикасном, бацила је светло на године нечињења и занемаривања овако важних тема.

Струка већ годинама упозорава на проблем депопулације. Али и на то да се овај проблем не може решити једнократним мерама, већ систематским и дугорочним промишљањем и организацијом.

„Дубина, сложеност и тежина демографских проблема с којима је Хрватска суочена већ неко време у први план намећу неодложну примену свеобухватних и дугорочних мера и активности у различитим димензијама демографске ревитализације – од популационе политике, преко породичне, стамбене, социјалне и миграционе, па све до економске политике. Будући да демографски проблеми Хрватске, с различитим интензитетом, дуго трају, онда и ублажавање негативних трендова и њихово евентуално окретање у позитивном правцу мора имају обележја трајности, целовитости и добре организованости”, истиче за „Политику” демограф Дражен Живић са Института за друштвене науке „Иво Пилар”. Он подсећа да је од 1995. године Хрватска усвојила два стратешка документа, од којих је онај из 2006. године и носио назив Национална популациона политика, али их није свеобухватно применила. Највећи проблем је био што су се мере и активности из тих докумената спроводили парцијално и спорадично, врло кратко време и без праве научне процене њихове успешности.

„Ако неко прихвати ове подстицаје, биће то људи који на Западу нису успели”, сматра новинар и публициста Борис Рашета. Он у разговору за наш лист оцењује да у донетој мери не види много смисла.

„Новац не може бити стимулација за рађање деце, нити за повратак у земљу. Стимулативни могу бити друштвена клима, правна држава, систем у којем се цене и награђују рад, знање, труд, марљивост. Ко ће се вратити у земљу у којој се нафтна компанија поверава апаратчицима, у којој је ’Подравка’ монета за поткусуривање, у којој Тужилаштво води продужена рука владе, а културне институције класични агитпроповци? Хрватска је са 4,7 милиона спала на неких 3,8 до четири, и тај плебисцит ногама, тај бег, тај ’егзодус библијских размера’ (то је изјава Владимира Шекса) све говори о томе како млади и паметни људи оцењују политику владајуће странке, па је бесмислено очекивати да ће се за неких 25.000 евра вратити”, истиче Рашета.

И хрватски држављани који данас живе и раде у Ирској, Немачкој, Аустрији, Шведској…, барем судећи по изјавама медијима и реакцијама на друштвеним мрежама, ову демографско-привредну меру оцењују као пригодну и популистичку.

Новинар и сатиричар Борна Сор такође сматра да нова мера хрватске владе неће много помоћи.

„Нико ко је отишао није отишао само због новца, него зато што не верује да државу воде поштени људи. Ако ХДЗ жели да се неко врати и да покаже да је поштен, нека прво понуди протераним Србима 200.000 куна. За сваког по једна”, каже у свом маниру познати сатиричар.

Политика