Закључавања су имала „мали или никакав ефекат на јавно здравље“, закључује анализа 24 студије

Мере закључавања које владе широм света користе да смање број умрлих од КОВИД-19 имале су мали или никакав утицај на смртност, наводе три истраживача који су анализирали 24 студије, преноси Епик Тајмс.

Истраживачи, предвођени Стивом Ханкеом, суоснивачем Института Џонс Хопкинс за примењену економију, глобално здравље и студију пословног предузетништва, прегледали су 18.590 студија како би одабрали 24 рада коришћена за коначну анализу.

Закључили су да су закључавања у Европи и Сједињеним Државама смањила смртност од КОВИД-19 у просеку за 0,2 одсто. Они су открили да су наредбе “Остани код куће” смањиле смртност у просеку за 2,9 одсто.

„Иако ова мета-анализа закључује да су закључавања имала мале или никакве ефекте на јавно здравље, оне су наметнуле огромне економске и социјалне трошкове тамо где су усвојене“, написали су истраживачи.

„Последица тога, стратегије закључавања су неутемељене и треба их одбацити као инструмент у борби против пандемије”.

Студија се посебно бавила обавезним владиним мерама, укључујући мандате за маске и забране путовања, а не добровољне мере.

Од свих анализираних мера затварања, затварање неесенцијалних предузећа се чинило најефикаснијим, смањујући смртност од КОВИД-19 у просеку за 10,6 одсто, показало је истраживање. Истраживачи спекулишу да је то углавном било због затварања барова.

„Само затварање предузећа доследно показује доказе о негативној вези са смртношћу од КОВИД-19, али варијације у процењеном ефекту су велике. Три студије проналазе мали или никакав ефекат, а три велике ефекте. Два већа ефекта односе се на затварање барова и ресторана“, наводи се у студији.

Студија је показала да су закључавања и ограничења окупљања незнатно повећала смртност од КОВИД-19 за 0,6 одсто, односно 1,6 одсто.

„Све у свему, закључујемо да закључавања нису ефикасан начин за смањење стопе смртности током пандемије, барем не током првог таласа пандемије КОВИД-19“, написали су истраживачи.

Открића мета-анализе су у складу са анализом 100 студија о КОВИД-19 објављеним у септембру прошле године, које су закључиле „да су закључавања имала, у најбољем случају, маргинални ефекат на број смртних случајева од Ковид-19“.

У међувремену, закључак је у супротности са мета-анализом из касне 2020. која је открила да су закључавања успешно смањила смртност од КОВИД-19. Истраживачи у студији Џонса Хопкинса истичу да је анализа из 2020. користила неколико студија моделирања „које смо изричито искључили“.

Lockdowns in Europe and the US decreased COVID-19 mortality by a measly 0.2% on average, while the economic costs of lockdowns were enormous. Lars Jonung, @JonasHerby, and I find ZERO evidence to support lockdowns. Take a look.https://t.co/8keJw5n7jG pic.twitter.com/CXj5h8CQ4m

— Steve Hanke (@steve_hanke) February 2, 2022

Иако су имала мали или никакав утицај на смртност од КОВИД-19, закључавања су имала значајан утицај на људе који пате од других болести. Закључавања су довела до тога да је око 40 одсто одраслих у САД одложило или пропустило хитну медицинску помоћ у јуну 2020. У Великој Британији, одлагање дијагнозе рака плућа због закљчавања могло би да доведе до 2.500 додатних смртних случајева, према анализи Британске коалиције за рак плућа.

Васељенска

Бонус видео