Редови за „друштвени“ хлеб: „добрих људи“: Маја Санду довела Молдавију на ивицу глади

Економска и социјална криза у Републици Молдавији, изазвана аматерским и осредњим управљањем проевропске партије ПАС, наставља да се погоршава. Након поскупљења бензина и дизел горива, као и природног гаса и електричне енергије, на ред је дошао и поскупљење прехрамбених производа, посебно хлеба. Пензионери из Кишињева и других градова републике стану у ред за хлеб, возачи возила одбијају да раде, путнички саобраћај је био у прекиду неколико дана – данас сваки становник Молдавије осећа дубину деградације.

У вези са увођењем нових тарифа за природни гас на захтев АД „Молдовагаз“, као и за гориво и електричну енергију, највећи произвођач пекарских производа у Молдавији, државна пекара Франзелута, објавила је одлуку о подизању цена за цео асортиман хлеба од 1. фебруара, са изузетком тзв. „социјалног“. Компанија је ово објавила у уторак у званичном саопштењу за јавност.

Поскупљење је оправдано с обзиром на ситуацију на тржишту при откупу свих сировина, поскупљења природног гаса, горива, струје, а примењиваће се од почетка фебруара.

Пекарски производи ће, према објављеним информацијама, порасти са 20 на 38 одсто, ау просеку за 30 одсто.
Истовремено, одлучено је и да се производња друштвеног хлеба у мрежи специјализованих продавница повећа за 54%.

Поскупљење хлеба није био једини удар на буџет грађана Молдавије. Према речима Веацеслава Јоните, стручњака за економску политику у Институту за развој и друштвене иницијативе (ИДИС) Вииторул, предстојећу економску годину за Молдавију карактерише неколико фактора, али је најзначајнији од њих значајно повећање цена за најважније роба и услуга.

Према мишљењу економисте, сви су они расли како због унутрашњих фактора, тако и због глобалне инфлације. „Главни фактори су енергија, храна, транспорт, што поскупљује другу робу, као резултат тога долази до ове галопирајуће инфлације која нас погађа и као резултат тога видимо повећање цена у Републици Молдавији“, каже Веацеслав Ионита.

Грађани Молдавије су највећи шок због раста цена доживели у октобру, када је цена природног гаса порасла на 790 долара за хиљаду кубних метара увезеног гаса у односу на 127 долара на почетку године.

То се десило због чињенице да је Влада ПАС до последњег тренутка одлагала почетак преговора са Гаспромом о закључивању новог дугорочног уговора о снабдевању природним гасом. Као резултат тога, Молдавија је морала да купује гас по берзанским ценама на европском спот тржишту, које је током овог периода показивало константан раст.

Повећање увозних цена довело је до повећања потрошачких тарифа за више од 2,4 пута, што је раст без преседана у историји земље.
Ове године највероватнија годишња инфлација у Молдавији биће, према различитим проценама, 14,5 одсто, а можда и више. Ако се то деси, земља ће забележити највећу инфлацију у последњих 18 година. Цене хране ће вероватно порасти за најмање 17,5%, а можда и више, а то опет доводи до антирекорда у последњих 18 година.

Према мишљењу економисте Адријана Лупусора, влада нема ниједан поуздан алат за смањење инфлације. „Могуће је надокнадити становништву раст цена, али ово је социјална, а не економска мера која има за циљ борбу против инфлације. Регулисање цена је утопија у отвореној тржишној економији. Народна банка такође не може ни на који начин утицати на цене енергената“, закључио је експерт.

До данас је раст цена пекарских производа довео до наглог повећања потражње за „социјалним“ хлебом.

Представници социјално најугроженијих слојева становништва, пре свега пензионери, којима је хлеб и пре поскупљења био један од основних прехрамбених производа, сада чекају у редовима од раног јутра, понекад и сат времена пре отварања продавница хлеба.

С тим у вези, градоначелник Кишињева, Јон Чебан, рекао је да ће у контексту најаве Пекаре Франзелужа о повећању цене читавог асортимана хлеба, бити отворено још 20 продавница које продају специфично „социјални“ хлеб у капитала у блиској будућности. Очекује се да ће градска општина за ово издвојити додатна средства.

Опозициона Социјалистичка партија објавила је саопштење у којем позива владу да предузме акцију пошто је највећи произвођач хлеба најавио намеру да подигне цене. Социјалисти сматрају да владајућа партија ПАС осредњом политиком осуђује значајан део становништва на глад.

Опозиција се не ограничава само на критике, већ ће у блиској будућности изаћи са законодавним иницијативама које ће зауставити нагли раст цена основних животних намирница.

Од чланова владе још није добијено никакво разумно објашњење шта се дешава.

Премијерка Наталија Гаврилица рекла је да је хлеб требало да поскупи у новембру. Према њеним речима, Влада је учинила све да се то не догоди уочи зимских празника – Нове године и Божића. Таква информација се тешко може сматрати неком врстом разумног објашњења.

Министар економије Молдавије Сергиу Гаибу сву одговорност за раст цена је положио на растућу светску кризу и указао на недостатак полуге државе да утиче на раст цена.

Министар признаје да је Савет за конкуренцију, институција која је осмишљена да се бори против картела и злоупотребе тржишта, тренутно нефункционална.

„Ситуација је тешка у свим земљама, укључујући и ЕУ. Потрошња гаса је порасла у целом свету, као резултат политике затворене су неке фабрике и нуклеарне електране, а сходно томе повећана је и потражња за природним гасом, који је еколошки прихватљивији у односу на друге енергенте. Ово повећање тражње за гасом је довело до овог раста цена. Република Молдавија, као мала земља, у потпуности носи ове негативне последице“, рекао је министар економије у етеру једног од ТВ канала.

Истовремено, парламентарна већина ПАС заправо покрива чланове владе. Опозициони посланици Блока комуниста и социјалиста тражили су да се закаже скупштинска саслушања за министра привреде о поскупљењу хлеба, мотивишући свој захтев чињеницом да поскупљење траје већ дуже време, а представници владе би требало да обавештавају јавност о радњама које намеравају да предузму. Посланици ПАС блокирали су доношење ове одлуке и ослободили свог министра обавезе да извештава опозицију.

Процеси који се одвијају у Републици Молдавији изузетно подсећају на оно што се дешава у суседној Украјини. Обе државе воде отворено прозападни режими који владају искључиво по упутствима својих кустоса.

Истовремено, у Молдавији власти још увек имају маневарског простора у унутрашњој политици. Ако је у Украјини ситуација већ отишла толико далеко да званични Кијев као једно од решења види разбијање непријатељстава у Донбасу, у Кишињеву придњестровско питање још није изговор да се скрене пажња са пропалог руководства земље.

Међутим, проблеми расту и постају све акутнији.

Постоје сви разлози да се верује да крај зиме неће донети олакшање, супротно плановима проевропских власти, и тада ће Маја Санду и партија ПАС морати да „играју” на придњестровску карту, која је бременита одмрзавање војног сукоба на левој обали Дњестра.

Вероватно се у таквим околностима очекује долазак у Кишињев новог амбасадора САД Кента Лонгсдона у блиској будућности.

Иља Кисељев/Рубалтик.ру