Да ли ће бити правде за војнике убијене у Добровољачкој улици

Тридесет година после злочина, Тужилаштво БиХ би могло да покрене прве оптужнице против виновника масакра у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. над припадницима ЈНА.

Три деценије након злочина над војницима ЈНА у Сарајеву, једног од првих ратних злодела у БиХ, из Тужилаштва најављују одлуку о предмету. „Тужилаштво БиХ интензивно ради на предмету ’Добровољачка улица’ и ускоро ће бити донета тужилачка одлука”, потврђено је из ове правосудне институције.

Потврда из Тужилаштва дошла је након што су објављена сазнања бањалучких медија да би Тужилаштво БиХ ускоро могло да подигне оптужницу за злочин над припадницима ЈНА, који се догодио 2. и 3. маја 1992. у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Како пишу „Независне”, у бошњачким круговима у Сарајеву већ је завладала паника, јер Тужилаштво саслушава осумњичене у предмету „Добровољачка”. И бивши реис Исламске заједнице БиХ Мустафа Церић сматра да треба да се подигне глас због рада правосудних институција, који, како верује, желе да промене карактер рата у БиХ.

Мучки крвави напад на невине војнике који су се у складу с договором повлачили из града никад није процесуиран, а реч је о једном од првих злодела у БиХ, које се у српском народу доживљава као синоним за рат и „напад на мир”.

У минуле три деценије повремено је било спекулација да би правосуђе могло да се озбиљније заинтересује за случај и процесуира одговорне, али су се претпоставке и очекивања увек испостављали као узалудни. Нада за породице жртава појавила се и кад је Тужилаштво БиХ 2018. наредило поновно отварање истраге против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића у предмету „Добровољачка улица”.

Претходно вођена истрага о том злочину обустављена је пре десетак година. Од петнаест особа против којих је вођена ранија истрага, на списку су остала њих петорица. Из Тужилаштва БиХ је пре четири године потврђено да се наставља истрага за пет особа.

У нападу „Зелених беретки”, „Патриотске лиге”, МУП-а и Територијалне одбране БиХ на колону која се по претходном договору мирно повлачила из Сарајева, према подацима из РС, убијена су 42 припадника ЈНА, 73 су рањена, а заробљено је више од 200 војника и официра.

Ранију истрагу о овом предмету обуставио је међународни тужилац Џуд Романо 2012. неколико дана пре него што ће напустити БиХ.

Из Тужилаштва је и тада најављено да ће се истрага наставити против осумњичених за убијање рањених војника ЈНА, који су били онеспособљени за борбу, као и за малтретирања и злостављања заробљених војника и официра бивше ЈНА, те против осумњичених за командну одговорност.

Након што се од 2002. годинама ништа није десило на том плану – уз међуетничке напетости и проблеме и приликом обележавања годишњице тог страдања – овај пример правосудне праксе издвајан је као синоним за неправду. Уставни суд БиХ прихватио је пре неколико година апелације породица жртава и наложио Тужилаштву БиХ да без одгађања одлучи о притужбама против наредбе о обустави истраге од 17. јануара 2012. године. Надлежни за истраживање рата у Бањалуци убеђени су у то да је напад у Добровољачкој улици наређен „како би се испровоцирао сукоб ширих размера”. „Живимо у нади, не одустајемо и надамо се да ћемо дочекати правду”, рекла је новинарима Гордана Гвозденовић из Хан Пијеска, сестра Обрада Гвозденовића, потпоручника ЈНА који је убијен 2. маја 1992. године на Скендерији, у Сарајеву.

Младен Кременовић/Политика

Бонус видео