Србија и даље у иностранству купује више поврћа него што продаје

На готово трећини њива које су у Србији под повртарским културама, засађен је кромпир – од укупно 92.000 хектара под поврћем, та култура заузима 30.000 хектара на којима је прошле године родило више од 664.000 тона.

Парадајз се узгаја на површини од 7.500 хектара са које се произведе 103.000 тона, док црни лук заузима површине од 4.100 хектара и остварује производњу од 33.000 тона.

Кромпир је Србија некада на велика врата извозила, пре свега за Бугарску и Румунију, међутим, од када су ове земље ушле у ЕУ, ситуација се променила, па смо од извозника постали увозници. Слична је ситуација и са другим поврћем, пре свега парадајзом који је међу поврћем које Србија највише увози. Све то смета домаћим произвођачима јер они муку муче да произведу нешто, а свесни су да не могу да буду конкурентни ратарима из Западне Европе, где државе дају велике субвенције уз агротехнологију која је за већину наших пољопривредника и даље само мисаона именица.

У Привредној комори Србије за Данас кажу да Србија годишње извезе око 150.000 тона поврћа у вредности од 114 милиона евра, а да се увезе 154.000 тона поврћа у вредности од 120 милиона евра.
Кромпир се највише извози у Северну Македонију, Русију и Црну Гору, парадајз у Црну Гору, а свежа паприка у Босну и Херцеговину, Хрватску и Словачку, док се замрзнута паприка највише извозила у Немачку и Белгију.

Прошле године Србија је највише увозила парадајз и лубенице, а у нешто мањој количини пасуљ, црни лук, замрзнуто поврће, свежа паприка, краставац и кромпир. Парадајз је, према подацима ПКС, увезен у вредности од 27 милиона евра, кромпир у вредности од седам милиона евра, док су црни лук и остале врсте лука увезени за три милиона евра.

Током протекле године кромпир смо највише увозили из Холандије и Француске, парадајз из Албаније и Северне Македоније, а црни лук из Холандије и Северне Македоније док се бели лук највише увозио из Кине.
Највећи увозници свежег поврћа у Србији су, истичу у ПКС, велики трговински ланци.

Произвођач кромпира из Краљева Горан Мајсторовић каже да смо последњих неколико година изгубили последње велико тржиште за извоз, Румунију и да се сада углавном ради за домаће тржиште.

„Производња је десеткована због увоза и небриге државе за пољопривреднике. Ратари из земаља из којих увозимо од нас имају бољу технологију, веће површине, боље услове за производњу са тим фамозним плодоредом, који бисмо и ми могли да надоместимо овде, а што је основни услов да кромпир буде лепо обликован“, каже Мајсторовић за Данас, напомињући међутим да има и тога да код нас људи више воле нешто страно него домаће; јер је у страним трговинским ланцима код нас виђао и кромпир који изгледа лошије од нашег домаћег.

„Треба да чувамо наше ланце са нашом робом, али то ми не можемо да променимо. На све то дође и небрига државе“, истиче Мајсторовић.

Он каже да је пре две године имао 24 хектара кромпира, а да ће ове бити свега девет. На питање зашто, одговара да је све тежа продаја, уже тржиште и све већи притисак са Запада.

„У основи је небрига државе за нас и то не за мене јер нећу ја пропасти ако не будем узгајао кромпир, плашим се шта ће поколења рећи ако будемо сви приморани да купујемо холандски или белгијски кромпир који неће више бити 60 динара него ћемо га плаћати по 1,5 евро“, наглашава Мајсторовић и додаје да то није случај само са повртарством, већ и са воћарством, свињарством.

Да није само до кромпира потврђују и произвођачи парадајза, пре свих, они са југа Србије који су прошлог лета били бесни, јер је цена поврћа који узгајају у једном тренутку пала на 10 динара по килограму, а они су тражили од државе да тај проблем реши, да им помогне да га не би бацали. Тражили су да им се објасни због чега се парадајз увози, када домаћи не може да се прода по нормалној цени. Један од њих је и Томислав Илић, произвођач парадајза из Злоћудова, који каже да се месецима касније ништа није променило и да је и даље велики проблем за њих што их „држава не штити“.

„Држава Немачка сељаку плаћа кромпир онолико колико треба да не пропадне, ми овде свесно пропадамо, ђубриво је отишло горе, хибридна семена траже ђубриво, траже храну, као мало дете кад се роди неће пасуљ, него тражи млеко“, каже Илић.

Нико не мисли на сељака, истиче он, а највећи им је проблем увоз.

„Увозимо, а питамо где иде наш лесковачки парадајз, нигде. Долазе Црногорци када им нестане, иначе нигде, зашто не извозимо наш парадајз“, пита Илић. Са новим поскупљењима, каже, плаши се да су „пропали начисто“, јер их на овај начин држава само тера да подижу кредите како би још више пропали.

Где смо шта извозили

Свежи корнишони су се прошле године највише извозили у Немачку и Мађарску, црни лук у Северну Македонију, Бугарску и Румунију, купус у Словенију, Румунију, Црну Гору и Немачку, кажу у ПКС. Шаргарепа се највише извозила у Босну и Херцеговину, Хрватску и Румунију, замрзнути грашак у Мађарску и Руску Федерацију, замрзнута боранија у Хрватску, кукуруз шећерац у Белгију, Француску и Немачку, смрзнуте мешавине поврћа у Северну Македонију и Руску Федерацију. Пасуљ се извозио у Русију, БиХ и Мађарску, а лубенице у Немачку, Хрватску и Чешку.

Шта смо увозили

Купус се увозио из Северне Македоније, свежа паприка из Северне Македоније и Албаније, краставци из Албаније. Лубенице су се увозиле највише из Грчке, а знатно мање из Албаније и Северне Македоније, док су се диње највише увозиле из Шпаније и Албаније, али у знатно мањој количини од лубенице.

Данас

Бонус видео: