Син Милеве Марић и Анштајна био је геније чији је живот обавијен мрачном тајном

Алберт и његова супруга Милева имали су два сина Ханса Алберта и Едварда.

Млађи Едвард рођен је 28. јула 1910. године у Цириху. Само четири године касније уследио је развод његових родитеља. Као и старији брат, тешко је поднио развод родитеља 1914. Док се након развода о дјеци бринула мајка Милева, отац Алберт се оженио својом рођаком.

Едвард је од рођења био болешљив, што је великог научника јако бринуло. Већ тада је са сигурношћу тврдио да неће моћи да “израсте у здраву особу”.Током одрастања Едвард се показао као веома интелигентан. Већ са шест година читао је Шекспира, касније Канта, Шопенхауера, Платона…

Заинтересовао се за психијатрију, посебно за дјела Сигмунда Фројда. Ипак је, следећи очеве стопе, уписао студије у Цириху, али је већ тада осјетио терет Ајнштајнове славе.

–Тешко је имати толико важног оца, јер се осјећаш неважним и безначајним – говорио је годинама касније Едвард.

Након пропале љубави, његово ментално здравље се погоршало, кулминирајући покушајем убиства 1930. године.

Институционализован је, али су му сурови третмани тог доба само погоршали стање. Није могао да чита и, уопште, губио је своје когнитивне способности.

Албертова друга супруга Елса истицала је да је то много утицало на Алберта.Желио је да сина доведе у САД, али због Едвардовог здравственог стања и надолазећег рата то није било могуће.

– Мој син је једини проблем који остаје без рјешења – пише Алберт Ајнштајн из егзила.

Едварда никада више није видио. Ајнштајнов син окончао је живот међу лудацима, напуштен од свих, у највећој биједи. Провео је 35 година у психијатријском азилу Бургелци у Цириху. Скончао је 1965. као болнички баштован, заборављен од свих, у 55. години.

Александар Митић

Извор: Фејсбук страница “Нисте знали”