У мају ћемо уље плаћати више од 200 динара: Шта када прође замрзавање цена

Иако је кретање цена након престанка Уредбе о замрзавању тешко предвидети, економиста Горан Радосављевић рекао је за портал Нова.рс да ће се цене ових производа сигурно ускладити са ценама осталих производа, код којих се месецима уназад уочава раст.

Како Радосављевић истиче, још увек није познато да ли ће се у мају, након истека Уредбе о замрзавању цена основних намирница, ова мера продужити. Уколико до тога не дође, уочљив је раст цена оних производа на које се не односи донета мера, што ће сигурно утицати на раст основних намирница које су овом Уредбом покривене.

„Према последњим подацима, цене хране су у периоду од годину дана порасле за 14 одсто, месо чак и око 25 одсто у просеку, те ће се једном одмрзнуте цене ускладити са тим“, каже Радосављевић.

Како наш саговорник објашњава, усклађивање цена након истека мере о замтзавању, са осталим производима чије су се цене мењале, је неминовно.

Додао је да све указује да ће се тренд раста цена хране наставити.

“То смо видели и у јануару, видимо у фебруару, видећемо у марту, да је раст цена неких категорија производа двоцифрен – чак и више од 20 одсто”, објашњава Радосављевић.

Уколико би се цене замрзнутих производа – уља, дуготрајног млека са 2,8 одсто млечне масти, брашна Т-400 и Т-500, кристал шећера и свињског бута – изједначиле са поскупљењем других производа на тржишту, грађани би шећер плаћали скоро 100 динара, а било би готово немогуће пронаћи сунцокретово уље јефтиније од 216 динара.

Према речима нашег саговорника, све више цене нафтних дериватна имају утицај на повћање цена свих намирница.

“За сада се, на сву срећу, није све прелило на раст цена у потрошњи, што не значи да неће у наредном периоду ако цене инпута наставе да буду високе, а оне се тренутно не смањују. Истовремено се, свуда у свету, не смањује тражња за овим инпутима”, каже Радосављевић.

Како је Радосављевић истакао, замрзавање цена је, очекивано, довело до повећања цена производа који нису обухваћени овим ограничење.

Према његовим речима, произвођачи и трговци одлучили су да оптимизују цене по принципу “не могу да подигнем цену овога, али могу нечег другог”, а управо је ово ситуација на коју су економисти упозоравали.

Подсећамо, замрзнуте су и цене нафтних деривата Евро дизел и Евро премијум БМБ 95, те сада износе 179, односно 171 динар по литру. Шта ће се десити са овим ценама након престанка важења Уредбе – неизвесно је.

Како стручњаци истичу, готово је немогуће предвидети цене нафтних деривата, с обзиром на то да Србија зависи од светског тржишта нафте, познатом по нестабилним ценама. Ипак сложни су да је смањење цена ових деривата готово немогуће.

Пре ступања на снагу Уредбе оограничавању цена нафтних деривата, цене појединих врста горива достизале су и по 185 динара по литру, те се наметнуло питање због чега је Влада донела ову одлуку када су цене већ биле на свом врхунцу.

Професор Економског факултета, Милојко Арсић, ово види као део предизборне кампање и, према његовим речима, доношење оваквих одлука није било неочекивано.

“Није неуобичајено да Владе доносе овакве одлуке пре избора, и Владе других држава то често раде како би повећале своју популарност, тако да смо и ми имали замрзавање цена производа, које је још проблематичније од замрзавања цена горива”, каже Арсић.

Према његовим речима, још је горе замрзавање цена одређених прехрамбених производа, чије цене инпута расту.

“Када су у питању цене горива, још један, мали број држава увео је сличне одредбе. У Србији је доношење ове Уредбе баш у овом тренутку вероватно повезано са изборима”, објашњава Арсић.

Када је у питању ситуација са којом би возачи могли да се суоче након престанка важења Уредбе, Арсић каже да ће она зависити од кретања цена на светском тржишту.

“Ако би цене на светском тржишту и даље расле, онда би дошло до појаве губитака код произвођача, дистрибутера и свих оних који учествују у производњи и промету горива, и они би покушали да то надоканде кроз повећање цена онда када се те цене ослободе”, каже Арсић, објашњавајући да ће се исто десити и код произвођача других, на пример прехрамбених производа.

Стручњаци су сложни да ће велики утицај на цене нафтних деривата у будућности имати украјинска криза.

Сложни су и у томе да држава може да утиче на цене, и то смањењем акциза, што није неизводљиво, а доказ за то је суседна Босна и Херцеговина, у којој су цене нафтних деривата знатно ниже него у Србији.

Ипак, како се представници власти нису оглашавали, питање је да ли ће и када оваква одлука бити макар узета у разматрање.

Нова.рс

Бонус видео: