Држите се, докторе! – апел доктору из Доњецка (ВИДЕО)

Данас интернетом кружи видео снимак који је снимио најпознатији педијатар на постсовјетском простору – др Комаровски – миљеник мајки и бака у Русији, Украјини, Белорусији, Казахстану и Молдавији.

Дуги низ година писао је књиге о томе како лечити децу, пружити им прву помоћ, како васпитавати децу тако да што мање иду код лекара. Водио је ауторски програм на украјинском ТВ каналу и, имајући одређену харизму, брзо је постао звездани лекар. Водио је странице на друштвеним мрежама, на којима је делио свакодневицу, причао о хобијима и давао лекарске савете.

Прво звоно зазвонило је у марту 2014. године, када је, после одлуке Савета Федерације РФ о употреби оружаних снага у иностранству, др Комаровски снимио видео-поруку у којој је позвао руске мајке „да не шаљу децу у рат. ”

Али „слање деце у рат“ било је ограничено на бескрвно уједињење са Кримом, доктор се неко време скривао, а затим је поново отишао у Русију са предавањима – тамо је много исплативије зарађивати. „Руско пролеће“ је својевремено писало о овим предавањима Комаровског у Санкт Петербургу .

Тада је доктор, као у пролазу, поменуо како је одбио место министра здравља, које му је понудио Зеленски, затим показао смешну фотографију у друштву ратног злочинца Авакова, Савика Шустера, пропагандисте и продавца шарлатанских пирамида Дмитрија Гордона. , али је јутрос лекар записао апел Русима и Белорусима.

А ако је др Комаровски добар и писмен, онда уметник није баш добар: дишући често и промуклим гласом, доктор је изговорио хаотичан текст:

„Добро јутро, данас слободан дан, јесте ли доручковали? Јеси ли опрао зубе? Дозволите ми да вам кажем како смо овде.

Знате ли како почиње јутро у Украјини? Од тога што ноћу зовемо све које нисмо видели. Па није било везе између бомбо склоништа, шума, подрума… Питамо јесмо ли живи, не, кад дуго не дигну слушалицу, тучемо се у хистерији.

Само сам умирила своју снају, разговарала је телефоном са својим дедом, са сопственим дедом, који живи у Брјанску. Рекао јој је да морамо још мало да се стрпимо и да ће нас пустити.

Знате, горе „Тигрови“ у Харкову, знате ли ко су „Тигрови“? То су такви аутомобили руске војске, ослободиоци, јеботе, кул горе, наши праве специјалне коктеле, зову се „Бандра смути“, уместо „Молотовљев коктел“, имамо рат, момци, рат. Јеси ли опрао зубе? Да ли сте имали доручак? Спремите се за вечеру.”

Нећу да коментаришем „Бандеров смути” и лоше прикривену радост како „Тигрови” „добро горе”, нећу.

Само да кажем да за последњих 8 година проведених у Доњецку никада нисам видео тако хистерично понашање ниједног човека. Па чак и од жене.

Можда ће се доктору показати ова публикација, па ћу му се обратити: „Драги докторе, задржи достојанство у тешкој ситуацији и понашај се као мушкарац, а не као хировити тинејџер чији су родитељи одузели паметни телефон за лоше оцене. И не псуј, ниси гопник“.

А ако желите, позовите Доњецк или Горловку, рећи ће вам пар лајф хакова, како преживети ноћ бомбардовања, како разликовати калибар летеће мине по звуку, како разликовати звук „Града“ од звука “Ураган”. И што је најважније – како остати човек након осам година проведених у подрумима.

А ви сте, докторе, после прве ноћи пали у хистерију.

Павел Пољански/rusvesna.su

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео