Издајник Перишић коначно правоснажно осуђен! Нажалост на само 4 године затвора!

Пресудом Вишег суда у Београду К 219/15 од 5. фебруара 2021. године окр. Момчило Перишић је због извршења кривичног дела шпијунажа из члана 315. став 1. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од 3 године, док су због извршења кривичног дела одавање војне тајне из члана 415, став 2. КЗ (од чега окр. Влајковић помагањем) окр. Миодраг Секулић и Владан Влајковић осуђени на казне затвора у трајању од по 1 годину и 6 месеци.

Окривљени Момчило Перишић је оглашен кривим што је 14. марта 2002. године, у мотелу на Ибарској магистрали у Београду, тајни војни документ предао страној држави – службенику амбасаде САД у Београду, америчком држављанину, на тај начин што му је предао записник са колегијума начелника Генералштаба Војске Југославије одржаног 11. октобра 2001. године, који је документ од стране доносиоца означен степеном тајности „Војна тајна-строго поверљиво“ и садржи тајне војне податке, а који је, приликом интервенције органа безбедности Војске Југославије и војне полиције пронађен код овог америчког држављанина која су од њега и одузета и то: недељни план рада НГШ ВЈ за период од 26. фебруара до 4. марта, преглед који се односи на списак пуковника – кбб ВЈ за унапређење у чин генерала – адмирала период крај 2001. године, стање и функционисање система обезбеђења државне границе СР Југославије (са тежиштем на део државне границе између Републике Црне Горе и Републике Албаније) од 11. октобра 2001. године, „Информација о регулисању стања у служби професионалних војних лица чина генерала – адмирала од 24. јануара 2001. године која је упућена председнику СРЈ“, документ „Актуелна безбедносна ситуација у окружењу и СРЈ са тенденцијом њеног развоја“, „Списак генералног кадра ВЈ ван наредбе председника СРЈ“ и „Списак објеката и комплекса ВЈ који се могу ставити у функцију шире друштвене намере“ након чега су 15. марта 2002. године приликом претреса радног кабинета окр. Перишића у Влади Републике Србије пронађене дискете на којима су се налазили тајни војни документи – записници са колегијума НГШ ВЈ одржаних током 1999, 2000. и 2001. године, која тајна документа је прибавио у намери да их преда страној држави,  и то тако што је искористио познанство са окр. Влајковићем и Секулићем, који су, током 2001. године до почетка 2002. године, неовлашћено другом учинили доступне нарочито поверљиве податке који представљају војну тајну, тако што је окр. Секулић, вршећи дужност самосталног референта за информатичку подршку у кабинету начелника Генералштаба војске Југославије на којој дужности су му ови подаци били доступни, поступајући супротно својим дужностима чување и заштите јавних података, са рачунара преснимавао на дискете нарочито поверљиве податке садржане у записницима са колегијума НГШ ВЈ који су степеновани као „Војна тајна – строго поверљиво“, те приступ записницима са ових колегијума заштитио шифрама, а затим их достављао окр. Влајковићу који их је, знајући да се ради о дискетама које садрже војне тајне, предавао окр. Перишићу.

Такође, првостепеном пресудом окр. Владан Влајковић је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело одавање војне тајне из члана 224, став 2. КЗ.

Оптужницом је стављено на терет окр. Владану Влајковићу да је, супротно својим дужностима у погледу чувања војне тајне учинио доступним тајне војне податке и нарочито поверљиве податке који су предмет кривичног поступка који се води пред Војним судом у Београду против окр. Перишића због кривичног дела шпијунаже, те окр. Секулића и Влајковића због кривичног дела одавање војне тајне (од чега окр. Влајковић помагањем), а био је упознат са наредбом истражног судије Војног суда у Београду да је дужан да чува као тајну све чињенице и податке из овог поступка и да одавање истих представља кривично дело, тако да је војна документа чији је степен тајности „Строго поверљиво“ објавио у књизи „Војна тајна I и II део“ као аутор, тако што је сачинио радни материјал за наведену књигу у којој је објавио та тајна документа, а затим исти дао Соњи Бисерко и Хелсиншком одбору за људска права у Србији који се појављују као издавачи ове књиге и који су исту и штампали почетком марта 2004. године у тиражу од 1000 примерака и на тај начин је учинио тајне војне податке доступним непозваним лицима.

ПОДНОСИОЦИ ЖАЛБЕ

Виши јавни тужилац у Београду, окривљени и њихови браниоци.

ДРУГОСТЕПЕНА ОДЛУКА

Апелациони суд у Београду је, након одржане седнице већа, дана 22.  новембра 2021. године донео пресуду Кж1 465/21 којом је, усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду, преиначио првостепену пресуду, само у погледу одлуке о казни у односу на окр. Момчила Перишића, и окр. Момчила Перишића због извршења кривичног дела шпијунажа из члана 315, став 1. КЗ осудио на казну затвора у трајању од 4 године. У преосталом, непреиначеном делу, првостепена пресуда је потврђена.

По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о казни, основано се жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду указује да је првостепени суд олакшавајућим околностима које је утврдио на страни окр. Перишића – да се ради о неосуђиваном лицу, породичном човеку који се коректно држао пред судом, узимајући у озбзир и његову животну доб и протек времена од извршеног кривичног дела које није допринео, већ је исти последица чињенице да је против њега вођен поступак пред Међународним кривичним трибуналом, као и чињеници да је у време извршења кривичног дела обављао високе функције у највишим органима власти и да је био потпредседник Владе Србије, посланик у Савезној скупштини и председник Одбора за одбрану и безбедност у Савезној скупштини, коју је с обзиром на то да се ради о кривичном делу против уставног уређења и безбедности државе ценио као отежавајућу околност, није дао одговарајући значај када га је осудио на казну затвора у трајању од 3 године. Наиме, минимална казна пропипсана законом за кривично дело шпијунажа, по оцени Апелационог суда, посебно имајући у виду отежавајућу околност коју је првостепени суд утврдио на страни окр. Перишића, није довољна да би се њоме постигли циљеви генералне превенције. Из напред наведених разлога Апелациони суд је, посебно ценећи више високих функција које је окр. Перишић обављао у највишим органима власти и да је као њихов носилац у јачем степену био дужан да чува темељне вредности на којима почива правни систем и безбедност државе, усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду, првостепену пресуду преиначио тако што је окр. Перишића осудио на казну затвора у трајању од 4 године. Према ставу Апелационог суда, управа из разлога генералне превенције те актуелних и будућих интереса националне безбедности, одбране земље и њеног интегритета, казна затвора у трајању од 4 године је нужна за постизање циљева како специјалне тако и генералне превенције.

БОНУС ВИДЕО: