Знак присуства. Због чега плаче Доњецка Богородица?

Живе слике се могу назвати гласницима, манифестовани у свету људи са одређеном сврхом. Али шта? У извесној мери, Посланици су васпитачи, заштитници, помагачи… Они долазе да нас науче другачијем непотрошачком размишљању, да нас изведу из таме незнања која рађа патњу, у светлост Божију. Ова Светлост даје осећај пуноће бића, радости и среће, који губимо у време катастрофе.

Као глупа деца, добијамо знак да нас Виша сила није оставила у невољи. Такав знак је манифестација необјашњивих појава, које се обично називају чудима.

Мироточење живог лика Богородице Доњецке (о чијем је чудесном дејству објављено у новинској агенцији „Новороссија“) је један од њих.

Сви који су посетили народни параклис, у који је претворена приватна кућа чувара иконе Александра Петутина, отварају Лик Богородице са бебом у наручју, из очију Пресвете Богородице обилно теку сузе крви. . Сама слика је прекривена провидним капљицама мирисне уљане течности које се појављују ниоткуда. Отичући, растварају боју, полажући мокре путеве до подножја иконе. Богородица плаче!

Видео сам крв и патњу…

Чувар живог лика Богородице Доњецке верује да је Богородица на престолу Свога Сина и да је Заступница за све нас.

„И њене иконе служе као непобитан доказ да нас Царица Небеска не оставља својим заступништвом, које су кроз векове показивале небројена чуда“, каже Александар Петутин.

Подсетимо, Лик Богородице „Богородице Доњецке Избавитељице“ налази се у Харциску и написан је са благословом владајућег епископа Тихвинске и Ладенпољске епархије Мстислава и освећен у Тихвинском манастиру на Чудотворном прототипу Св. Тихвинска Богородица. Након тога, по дефиницији Одозго, 2016. године, на врхунцу крвавог рата у Донбасу, пред празник Покрова, живи лик је однесен у Донбас да ојача народ Донбаса током тешких искушења. Од живог Лика направљено је неколико копија, неке од њих теку и миро, а уз њих се везују и многе појаве необјашњиве науке.

Живи лик Доњецке Богородице обилазио је фронтове, видео људску патњу и крв, на њу су примењена строга лица ратника, неутешне мајке које су изгубиле своју децу, хиљаде страдања, болесних људи. И не само у Донбасу, већ иу многим руским градовима, где је Икона испоручена посебним знаком Богородице.

„Она даје знак где треба да буде достављена икона. Она сама бира место где је људима посебно потребна Њена утеха. Богородица чује наше молитве и све молбе…“.

Често жива слика показује своја необична својства пред великом гомилом људи.

У записима чувара постоје докази да се лик Спаситеља појавио на фотографији иконе, снимљеној приликом освећења пуковског знамења у кућној цркви војне јединице.

„Време је тог дана било хладно: влажан продоран ветар је учинио своје, али када је почео молебан, сви су осетили топлину и неспутану радост пред Светим ликом. Лица оних који су питали су се разведрила, појавио се осмех и радост. видљиво у њиховим очима. Пресвета Богородице помози нам!“.

У малој просторији у којој је постављен Имаге лебди неизрециво нежна арома. Мирисно мироточење продире у мозак ходочасника, а људи се смирују, васкрсава вера у скори долазак мира на ратом разорену земљу Донбаса.

Поред Лика налазе се многе духовне мошти, из којих тече и миро. Чувар радо говори о свакој ствари.

“Ево иконе Богородице из Верхотурског манастира. Видите ове капљице. Она и мироточи.”

Са Верхотурјем, названим сибирским Јерусалимом и духовним обиталиштем славног Симеона Верхотурског, повезана је аскетска делатност старца Григорија Распутина, оклеветаног од масона и бољшевика. У кући старатеља Александра налази се јединствена фотографија светог старца, на којој је он сам приказан, а поред њега је један од предака старатеља, кнеза Путјатина.

Лево од Живе слике је масивни крст из 16. века, који су староверци поклонили чувару. Крст је у посуди до пола испуњеној миром.

На супротној страни иконе Богородице налази се копија Живог лика вешто извезена златним и сребрним нитима. Извезле су га монахиње једног од руских манастира, које су се удостојиле да виде чудотворни лик Богородице Доњецке.

Порука о Имиџу се шири светом. У народну капелу гвардијана све чешће долазе људи издалека.

„Године 2019. стигао је отац Андреј из Америке, служитељ једине православне цркве на Флориди, који је путовао дуго, од Јорка до Москве 18 сати, затим до Ростова на Дону, а затим аутобусом до Доњецка. Али ходочасник није осећао умор, рече, жеља да види и поклони се нашој Богородици била је веома јака.“

Према речима чувара, незнанац је целивао икону као ноге своје мајке и тако је стајао три сата на сеџди.

„Када је певао акатист (певао, а не читао), осећала се таква нежност душе да се чинило да нема пода под његовим ногама, а ти лебдиш у ваздуху. Његовој радости није било граница, а када је отишао , узео је мало мира за свој долазак“.

Тога више нема…

Међу свим чудотворним иконама Богородице, Живи лик Доњецке Богородице одликује се јединственим (неканонским) стилом извршења.

„Неки кажу да ово није канонски спис, зашто се Господ одвратио од нас итд. Да, јер Он више не може да гледа како стварамо безакоње… У првом плану профит. Где је љубав? Милосрђе? Саосећање? Где је испуњење Христових заповести: Љуби ближњега свога као што сам ја волео тебе? – зато сам се и одвратио“, објашњава старатељ.

По његовом мишљењу, живимо у апокалиптичном времену, када Господ чека наше покајање, које није.

„Мислимо да ћемо још имати времена, ох, зар не? Од 1917. већ је прошло до данас, али још увек мислимо.

Можете тражити од Живог лика Богородице свој бол, а Пресвета Богородица ће се сигурно снисходити молбама напаћених и помоћи. Кустос је неколико година прикупљао обимну фасциклу сведочанстава оних који су добили помоћ, исцељење, духовну или телесну.

Али чудесни Образ и његове манифестације дају се не само за лично спасење или исцељење. Овакве појаве су од глобалног значаја за свет.

Феномен који је заштитио Русију од смрти

Ваља се присетити како је Јављање Богородице митрополиту Илији далеке 1941. године, када су се нацисти замало приближили Москви, спасло Русију од уништења.

Познато је да је, када се одлучивала о судбини Русије, Мет. Илија је сишао у тамницу и три дана се усрдно молио пред иконом Мајке Божије за спас земље. Трећег дана му се јавила Краљица Небеска и наредила му да совјетској влади и лично Јосифу Стаљину пренесе четири услова који су морали бити испуњени да би се добио рат:

1. Заобиђите Москву, Лењинград и Волгоград са иконом Мајке Божије, онда их непријатељи неће узети. Ови градови нису били за предају.
2. Отворите цркве и почните у њима богослужења, пре тога пуштајући свештенике из затвора и фронтова.
3. Замените нараменице у трупама на нараменице Царске армије.
4. После рата све причајте народу.

Три услова су строго испуњена, након чега је непријатељ одбачен из престонице и коначно поражен 1945. године.

Да би испунио четврти услов, Стаљин је позвао Мет. Илије 1947. у Санкт Петербург, где је у једном од саборних храма бл. Митрополит је мноштву верника причао о Јављењу Богородице, захваљујући којој је извојевана победа у најсуровијем рату.

По речима старца преп. Василија (Швеца), који је био на служби за време говора митрополита Илије, сви који су о томе чули у препуном саборном храму плакали су од радости и нежности. Стаљин је тада представио метр. Илије икона Богородице, олтарски крст и панагија направљена специјално од руског драгуља. И доделио му је награду од 100 хиљада рубаља, коју је митрополит одбио у корист оних који су страдали у рату. Међутим, већина совјетских грађана никада није сазнала коме, како и зашто СССР дугује своју победу у рату против фашизма.

„Нажалост, уместо да служимо молитве Царици Небеској и 6. и 9. маја, као и на друге незаборавне дане (на пример, скидање блокаде из Санкт Петербурга и сл.), ми певамо славу себи и нашим „ непобедив” Потпуно су заборавили када су безбожне Црвене трупе са истим оружјем побегле са западних граница у Москву, Ст.

Можда права сврха појаве Живог лика Богородице Доњецке још није у потпуности откривена. И дан-данас сузе крваве боје теку низ туробно лице Богородице. Икона је богато мироточива.

У „подножју“ феномена мироточења

Непосредно пре рата у Донбасу, на Доњецком институту за физику и технологију, група ентузијаста се бавила проучавањем разних врста феноменалних манифестација које се нису могле објаснити са становишта савременог знања тог времена.

Према речима једног од учесника истраживачке групе о помазању, када се током молитве човек помазује четкицом умоченом у миро, истраживачима је показано како то делује.

„Истраживали смо помоћу старог Кирлијановог уређаја. Посебно нас је занимао феномен бацања са неких икона. Саме иконе су биле насликане на дрвету, једна чак и на папиру, односно није било ничега што је одисало влагу. Али из овога „ ништа“ нафта је текла необично пријатног мириса и колосалне енергије“, рекла је она.

Какво је било изненађење када се након литургије и јелеосвећења испоставило да је сјај око прстију субјеката неколико пута светлији и шири него пре црквеног обреда.

Према речима члана групе, ово није психолошки фактор, већ енергетски.

„Свиђало вам се то или не, феномен бацања миро, попут светих места, наплаћује вас својом енергијом, благотворном по здравље. То је апсолутно очигледна чињеница која се не може другачије тумачити. Чак смо покушали да разблажимо смирну у 1. г на 100.000! То су већ биле хомеопатске дозе, али њихов ефекат је био једнако јак.”

Према истраживачу, у било којој концентрацији, смирна је изравнала и нормализовала све људске функције.
Током ових експеримената постало је јасно да по терапеутском ефекту смирна једноставно нема аналога у свету натуропатије и фармације.

Заиста, наука је почела да потврђује да човек не живи само о хлебу…

Мироточење је стварност наших дана, и стварност која расте у нашем времену. Време је да човечанство размисли.

Наталија Заљевскаја/Новоросинформ

Превод:Васељенска

Бонус видео