Српски ратари пред дилемом: Шта и колико сејати овог пролећа?

Криза у Украјини довела је до великих промена на светском тржишту. Промешале су се карте великих произвођача и добављача, тако да је ситуација прилично неизвесна. То не погодује ни српским ратарима који треба да одлуче шта да сеју и на коликој површини.

Агроаналитичар Жарко Галетин верује да ће кукуруз и даље бити сетвени фаворит, упркос чињеници да је прошле године, због суше, род подбацио.

Стручњаци предвиђају да нас очекује једна од историјски најскупљих сетви. Жарко Галетин објашњава да су цене инпута незапамћено високе.

„Килограм ђубрива је са 45 поскупео на преко 100 динара. Отишле су и цене дизел горива. Нема много обртног новца у оптицају, а и сушно је пролеће. Све то поскупеће пролећне радове“, истиче Галетин.

Додаје да ће пољопривредници морати да одлуче и шта ће да сеју и на коликој површини. Верује да ће кукуруз и даље бити сетвени фаворит, упркос чињеници да је прошле године, због суше, род подбацио.

Кукуруз се традиционално сеје на око милион хектара. Многи ће се, међутим, одлучити да повећају површине под уљарицама.

Повећати и сетву сунцокрета

„Украјина је далеко највећи произвођач сунцокрета, а то ове сезоне сигурно неће бити. Још заступљенија уљана култура је соја, која је подбацила на јужној хемисфери, а очекује се и пад у производњи палминог уља. У том смислу сектор уља би био занимљив нашим ратарима, па би могли да повећају сетвене површине сунцокрета и уља“, сматра агроаналитичар.

Додаје да је то логичан избор, јер се пољопривредници руководе зарадом и опредељују се на бази актуелних тржишних цена.

Оно што би могло представљати проблем је, сматра, мањак свежег новца који би требало да уложе у предстојећу сетву. Он је, због забране извоза, заробљен у залихама кукуруза и пшенице.

Цена кукуруза на светском тржишту постигла је апсолутни рекорд, па би наши произвођачи, сматра, и поред лошег прошлогодишњег рода, остварили добру зараду.

Галетин очекује да ће Влада кориговати мере у складу са дешавањима на тржишту. На располагању је издавање дозвола или квота, што би била блажа варијанта очувања снабдевености домаћег тржишта.

Поремећаје на тржишту пољопривредних производа, на крају ће платити потрошачи. Замрзавање цена основних прехрамбених намирница неће предуго трајати, јер превише оптерећује произвођаче због скупих инпута.

Оцењује и да ће у неком тренутку доћи до значајног удара на стандард потрошача, али много важније од тога је, каже, да се ми не суочавамо са несташицама.

Подсећа да је због драстичних промена на светском тржишту хране дошло до поремећаја у снабдевању и у најразвијенијим земљама.

„Србија је земља са високим степеном ‘прехрамбеног суверенитета‘, тако да кад имате робу, много је лакше контролисати њене токове и цену“, закључио је Жарко Галетин за Радио Београд 1.

Спутњик

Бонус видео