Западним партнерима Москве „више се не може веровати“, каже министар спољних послова Сергеј Лавров
Русија је жели дипломатско решење сукоба у Украјини, али неће прихватити никакво западно посредовање током преговора са Кијевом, изјавио је министар спољних послова Сергеј Лавров.
„Спремни смо да дамо шансу дипломатији. Зато смо пристали на разговоре, који се настављају у Истанбулу“, рекао је Лавров током видео конференције са српским медијима. Наставак разговора заказан је за уторак.
Турска влада, која има добре везе и са Русијом и са Украјином, уложила је много напора да се две стране окупе за преговарачким столом, објаснио је Лавров. Међутим, нема потребе да се ЕУ или САД, које подржавају Кијев у сукобу, укључују у мировни процес, сматра министар.„Постоји много примера када су западне колеге срушиле достигнућа дипломатије. Њима се више не може веровати“, рекао је Лавров.
„Не бих желео да видим никакву шатл дипломатију наших западних партнера, јер су они већ обавили своје `шатлирање` у фебруару 2014. у Украјини и у фебруару 2015. у Минску“, додао је он.
У фебруару 2014. ЕУ је постала гарант договора између тадашњег председника Украјине Виктора Јануковича и демонстраната на Мајдану у Кијеву, подсетио је Лавров.
ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВОПомозите рад Васељенске према својим могућностима:
„Био је то врхунац дипломатије. Али, следећег јутра, опозиција је пљунула на ту дипломатију и ЕУ је морала да то прогута.”
Јанукович је на крају свргнут након насилних сукоба, те је понегао из земље, а нове украјинске власти су убрзо послале своју војску у источне регионе Доњецка и Луганска, где је већина становништва одбила да призна државни удар у престоници.
Септембра исте године у белоруској престоници је постигнут споразум из Минска између отцепљених република и Кијева, који су преговарале Украјина, Русија, Немачка и Француска у такозваном Нормандијском формату. Споразум је позвао две стране да прекину борбе, организују размену заробљеника, дозволе испоруку хуманитарне помоћи и повуку тешко наоружање.
„Дипломатија је достигла нове висине у фебруару 2015. године, када су споразуми који су потписани у Минску окончали рат на истоку Украјине и отворили пут за обнављање територијалног интегритета Украјине давањем специјалног статуса Донбасу“, наставио је министар.
Други споразум, Минск 2, увео је још један прекид ватре и отворио пут административној и политичкој реформи у Украјини, као и аутономији и локалним изборима у републикама Донбаса. Међутим, западне присталице Кијева касније нису успеле да убеде украјинску владу да испуни своја обећања.
„Европска унија је доказала своју неспособност као организација која је способна да испуни постигнуте споразуме“, рекао је Лавров.
Москва је прошлог месеца покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске осмишљени су да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
