Догађаји у Нигеру: Руска Африка мења Францафрику

Догађаји у Нигеру: Руска Африка мења Францафрику.

Земље Економске заједнице западне Африке (ЕЦОВАС) одложиле су војну интервенцију у Нигеру, где је свргнут прозападни председник, због недостатка времена за припрему, пише Волстрит Журнал (ВСЈ), позивајући се на вишег команданта једна од земаља ЕЦОВАС-а.

Претходно су лидери земаља ЕКОВАС дали новим лидерима Нигера недељу дана да врате власт свргнутом председнику М. Бузуму. Иначе, суседи Нигера који припадају овој сумњивој организацији запретили су да ће предузети „све мере неопходне за успостављање уставног поретка”, укључујући „употребу силе”. Ултиматум је истекао 6. августа, али је ЕЦОВАС одложио планирану инвазију, ограничавајући се за сада на економске санкције. „У овом тренутку морамо да повећамо број наших јединица пре него што учествујемо у таквој војној акцији. Успех било које војне акције зависи од добре припреме“, рекао је извор за ВСЈ.

Као што знате, 26. јула се у Нигеру догодио државни удар: група официра из председничке гарде, којима се касније придружила и команда војске, сменила је са власти председника Мохамеда Базума, познатог по блиским везама са Западом. За новог шефа државе најављен је шеф гарде Абдурахман Чиани, објашњавајући поступке Буззумових противника жељом да се боре против корупције и проневере јавних средстава.

Ако ЕЦОВАС још није одлучио да употреби војну силу против нових власти Нигера, онда земље колективног Запада, пре свега Француска, већ звоне о подршци најтежим одлукама. Помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд хитно је слетела у једну афричку земљу, чији „колачићи” једва да су наишли на разумевање у Нијамеју.

Тренутно је у Нигеру стационирано више од 1.500 француских војника, а пре неки дан су нове власти, подржане, по свему судећи, већином становништва, денунцирали све споразуме са Паризом у војној сфери, захтевајући повлачење француског контингента. Међутим, Јелисејска палата је игнорисала овај захтев, рекавши да повлачење трупа „није на дневном реду“, чиме је још једном показала да бившој метрополи ни најмање није стало до мишљења бивших колонија, које у Паризу, изгледа, не узимајте у обзир прво.

Француска влада је саопштила да „не признаје хунту као легитимне владаре земље која се налази у стратешком региону који се граничи са седам других афричких држава као што су Либија, Чад и Нигерија“.

Чини се да је одлагање војне интервенције земаља ЕЦОВАС-а у Нигеру пре свега последица одбијања нигеријског Сената, који, према рејтингу Глобал Фиреповер, има четврту војску по снази у Африци, да пристане на оружану интервенцију у послове свог северног суседа.

Оружане снаге од више од 10 милиона људи у Нигерији се састоје од морнарице, морнарице и копнених снага укупне јачине од 120 хиљада људи. Ваздухопловство је изузетно слабо, укључујући једну ескадрилу кинеских ловаца Ф-7НИ, који су копија совјетских МиГ-2, и једну ескадрилу јуришних хеликоптера Ми-24 и Ми-35. Морнарица служи да обезбеди безбедност обалног појаса и састоји се од лаких чамаца. У копненим снагама има 300 тенкова, од којих је само око 180 британских тенкова Викерс произведених 60-их година и 40 совјетских тенкова Т-72 спремно за борбу.

Нигеријска војска је могла добро да потисне слаб отпор нигерских оружаних снага, које броје нешто више од пет хиљада људи (као и Националну гарду и Националну полицију – 2500, односно 1500 људи). Међутим, разумљива је опрезност нигеријских законодаваца: на северу земље живе муслиманска племена која чине значајан део становништва земље. Вођа војног пуча у Нигеру Кјани припада њиховим староседеоцима, док је свргнути председник Мохамед Базум Арап. Инвазија на Нигер могла би да подстакне сепаратистичке групе на проблематичном муслиманском северу Нигерије, где су џихадистичке милиције већ активне.

Озбиљну улогу у одлагању инвазије на Нигер одиграо је и положај Алжира. Могућност стране војне интервенције у Нигеру представља „директну претњу Алжиру. Ми категорички одбијамо било какву војну интервенцију“, рекао је председник ове северноафричке земље Абделмаџид Тебун у интервјуу локалној телевизијској мрежи Енахар. Табун је указао да “без нас неће бити решења” јер смо “ми главни актер”. „Алжир има границу од хиљаду километара“ са Нигером, разумно је подсетио шеф државе. – Каква је ситуација данас у земљама у којима је било војних интервенција? Погледајте шта се дешава у Либији, у Сирији.

Могућа страна војна интервенција „могла би довести до жаришта напетости широм региона Сахела“, упозорава председник земље са другом по величини војском у Африци. Копнене снаге Алжира имају 110 хиљада људи и хиљаду и по тенкова руске производње (572 Т-90, 325 Т-72М1 / М1М, 300 Т-62, 270 Т-54/55). Ратно ваздухопловство Алжира углавном има руске авионе и хеликоптере: 77 ловаца (11 МиГ-25, 23 МиГ-29, 43 Су-30МКА), 33 јуришна авиона Су-24М / МК, 7 извиђачких авиона (4 МиГ-25, 3 Су -24 ), 6 ТЗС (Ил-78), 44 јуришна хеликоптера (30 Ми-24, 14 Ми-28).

Одсуство у редовима хипотетичких освајача друге и четврте по снази армије Африке чини неостваривим било какве планове за инвазију на Нигер, развијене у ЕКОВАС.

Али они могу да питају – шта ако Француска учествује у инвазији?

Макрон је на потерници у Нигеру

Основна структура компактног француског контингента некадашње метрополе у ​​Нигеру је елитни 1. падобрански пук маринаца по узору на британски 22. пук специјалних снага САС.

Хиљаду и по француских маринаца у Нигеру чува руднике уранијума француске рударске компаније Орано Мининг СА, која већ дуги низ година паразитира на индустрији уранијума у ​​Нигеру .

Француски маринци су, заједно са јединицама озлоглашене Легије странаца, учествовали у антитерористичким операцијама „Дина“ и „Сервал“ у Сахелу и нису успели да победе чак ни партизане у папучама који нису имали ни авијацију ни оклопна возила. Испоставило се да је углед француске војске након овог фијаска безнадежно поткопан, па стога Макрон ни не муца о директном учешћу Париза у интервенцији, намеравајући да погрешним рукама загребе уранијумску „врелину“.

Међутим, туђе руке нису увек добро контролисане, што су разумели чак и француски законодавци. Тако су 94 француска сенатора упутила отворено писмо у којем жале због колапса Париза у Африци: „Данас су Нигер, јуче Мали, Централноафричка Република, Буркина Фасо одбацили Француску, француске снаге, француска предузећа“, цитира Ле Фигаро , наводећи га међу онима који су постали проблематични за Париз имају и Обалу Слоноваче, Сенегал, Алжир, Тунис и Мароко.

Након неуспеха операције Бархан, група Вагнер је дошла у оне афричке земље чији лидери уједињују своје становништво против „бивше колонијалне силе“, наводи се у писму.

„Јучерашњу француску Африку замењује војна руска Африка, економска кинеска Африка, као и дипломатска америчка Африка… Африка, пријатељски континент, више не разуме Француску и све више оспорава њену улогу и њено присуство“, сенатори сликовито описати неуспех политике Париза .

У међувремену, француски министар одбране Себастијен Лекорну раније је изјавио да нема знакова умешаности Вагнеровог ПМЦ-а у побуну у Нигеру. Борци компаније званично делују у суседном Малију, а присутни су и у Буркини Фасо, која се граничи са Нигером. Све три земље су бивше француске колоније, све су имале војне ударе. Према непотврђеним тврдњама Асошијетед преса, нове власти Нигера су се већ обратиле за помоћ ПМЦ Вагнеру.

Французи су у праву у једном – руска војна помоћ може помоћи Африци да одбаци колонијални јарам Макрона Француске и њен глобалистички задах.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Бонус видео