Руски држављани све више отварају рачуне у Србији

 На улицама престонице све чешће се може чути руски језик, а у једној од највећих банака кажу да је у последње време примећено веће интересовање руских држављана да отворе рачуне у односу на ранији период. Украјинаца није било. Иначе, странци, односно нерезиденти у Србији могу да имају банковне рачуне било динарске, било девизне. То важи и за физичка лица, привредна друштва, представништва страних компанија.

Приликом отварања рачуна морају да приложе исправу, личну карту или пасош и морају да имају документ из кога се види њихово боравиште, а то не може да буде хотел. Евентуално потребна је и пријава боравка у МУП-у. Банке у случају рачуна странаца имају посебне обавезе у складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Руски држављани који имају рачуне у банкама које су искључене из међународног платног промета не могу овде да користе ни визу, ни мастеркард које су издале те банке. Из Народне банке напомињу да су, по јавно доступним наводима, интернационални картични системи виза и мастеркард блокирали неке финансијске институције из Руске Федерације које су чланице тих система. Због тога корисници картица које су издале те „искључене” финансијске институције не могу да плаћају, нити да подижу новац у прихватној мрежи виза и мастеркард свугде у свету, па тако ни у Србији.

„Корисници нерезиденти, у смислу закона којим се уређује девизно пословање из иностранства, који имају платне картице издате од пружаоца платних услуга из Републике Србије, могу да плаћају и подижу новац у домаћој прихватној мрежи без ограничења и на њих не утичу наведени догађаји. Међутим, постоји могућност да иако је реч о картицама издатим у Србији нерезиденти не могу да плате или подигну новац на АТМ и ПОС уређајима у власништву „искључених” банака у иностранству као ни било ко други ко има виза и мастеркард картице”, појашњавају у НБС.

Избегле особе које су нерезиденти Србије могу да отворе рачуне у банкама у складу са важећим прописима.

„Банке могу да успоставе пословни однос с клијентима који имају законит боравак у Србији ако су испуњени законом и подзаконским актима утврђени формални и материјални услови који се једнако примењују на сва физичка лица. Такође, банка је дужна да одбије понуду за успостављање пословног односа са странком (отварање рачуна) ако у односу на корисника не може да примењује одређене појачане радње и мере на чију примену је обавезана у оквиру процеса управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма ако је претходно закључила да је потребно да се ове мере примењују”, наводе из НБС-а.

Указују да је законом прописано да банка слободно одлучује о избору клијента, о томе да ли ће услуге које нуди пружити одређеној особи. Из наведеног правила произлази да Закон о банкама не прави разлику у погледу приступа банкарским услугама с обзиром на врсту или одређене особине клијента, већ банке, у складу са својом пословном политиком и унутрашњим актима (којима су, између осталог, дужне да обухвате и мере управљања ризицима којима су изложене или могу бити изложене у свом пословању), самостално одлучују да ли ће успоставити пословни однос са одређеном странком.

При томе се особама које имају статус избеглице у Републици Србији пружа посебна заштита у виду забране дискриминације по основу посебног статуса у ком се налазе, што значи да правило о слободном избору клијента од стране банке своју праву и потпуну примену може имати само уз истовремено поштовање једног од основних начела заштите корисника финансијских услуга утврђеног законом, а то је право на заштиту од дискриминације.

Законом о платним услугама забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, генетских особености, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, места боравка, културе, језика, старости, сексуалног опредељења или инвалидитета.

Јована Рабреновић/Политика

Бонус видео