Бомбе су пре 23 године бачене на зграду РТС-а, а знало се да више од 150 људи ради сваке ноћи

У НАТО бомбардовању Радио-телевизије Србије пре 23 године, живот је изгубило 16 наших колега. Тачно у 2 сата и 6 минута у ноћи између 22. и 23. априла први пут је бомбардована једна медијска кућа, претходно проглашена за легитимни војни циљ. “Зашто”, поред истоименог споменика у Ташмајданском парку, и ове године питају породице страдалих. Пошту погинулима одали су породице, пријатељи и колеге.

У ноћи 23. априла 1999. погинули су Јелица Мунитлак, шминкер, Ксенија Банковић, видео-миксер, Дарко Стоименовски, техничар у размени, Небојша Стојановић, техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић, радник обезбеђења, Драган Тасић, електротехничар, Александар Делетић, камерман, Славиша Стевановић, реализатор, Синиша Медић, дизајнер програма, Иван Стукало, реализатор, Дејан Марковић, радник обезбеђења, Милан Јоксимовић, радник обезбеђења, Бранислав Јовановић, техничар у мастеру, Слободан Јонтић, монтер, Милован Јанковић, прецизни механичар и Томислав Митровић, режисер програма.

Бомбе су бачене на зграду у Абердаревој улици у време емитовања вести, а знало се да сваке ноћи у згради РТС-а више од 150 људи само ради свој посао.

“Те ноћи је он са боловања кренуо на посао, сећања те недеље, тих месеци, он је од болова, примао је ињекције за леђа, куко је од оболова, али те ноћи је одлучио да прекине боловање и оде да ради”, испричао је Александар Јанковић, син Милана Јанковића.

Ивица Стојковић, вођа смене у мастеру РТС-а рекао је да нико од њих није размишљао о томе, јер није нормално долазити на посао који је проглашен за легитимни циљ, “сад ти дођеш нешто, весео си радиш посао који волиш, и тако то није било нормално понашање код нас”.

“Поздравио се са мном, пољубио ме значи, и наше ћерке, осим једне ћерке која је била у другој соби и није нешто обраћала пажњу, али он је тражио да она изађе. Ајде дођи Цоки молим те да те тата пољуби, и мени се тада се одсекла колена нешто, нешто ми се то није допало искрено”, прича Драгана Јоксимовић, супруга Милана Јоксимовића.

Драган Медић, рекао је да је његов син Синиша Медић кад је пошао колима, доле је ишао према телевизији и он га је испратио.

“И реко ајде срећно, и после као да сам се ујео за језик куд му реко рече, ајде срећно”, испричао је Драган Медић.

На злочин без преседана заувек подсећа споменик с натписом Зашто. У знак сећања и ноћас у 2 сата и 6 минута, испред споменика помен и пошта. Породице, пријатељи, колеге и новинари, упалили су свеће и положили цвеће.

У име РТС-а венац су положили генерални директор Драган Бујошевић и председник Управног одбора Бранислав Кланшчек, министарка Дарија Кисић, у име Министарства културе и информисања Дејан Стојановић , синдикати РТС-а, чланови новинарских удружења, жене у црном.

“Одлучили су да ућуткају Радио Телевизију Србије, одлучили су да по први пут у историји бомбардују једну медијску кућу зато што им није одговарао РТС-ово извештавање са терена јер је РТС све злочине које је НАТО чинио према недужним цивилима широм тадашње СР Југославије. Овај злочин су правдали тако што су говорили да је РТС имао командну улогу у војним операцијама Војске Југославије. То наравно није било тачно, у објектима РТС-а су били само цивили, техничко особље и новинари”, напомиње Мирослав Медић, брат Синише Медића.

Испред два кенотафа подигнутих за колеге Синишу Медића и Драгорада Драгојевића венце су су положили представници РТС-а и породице.

Зграда у Абердаревој за породице невино настрадалих представља зид плача – уједно је и подсетник на незабележени и неоправдани злочин. Двадесеттри године од убиства 16 радника РТС-а – одговор на једноставно питање зашто захтева – признање одговорности, признање злочина, убиства, кривице, кајања оних који су одлучивали о жртвовању невиних зарад виших циљева.

РТС

Бонус видео