Инфлација у Италији – уље скоро немогуће наћи, а тамо где га има, кошта три пута више

Више од 70 одсто сунцокретовог уља у овој земљи користи се за потребе пржења, мајонез, сосеве, намазе, кекс, као и друге производе који Италијани свакодневно купују.

Но, с обзиром на недостатак сировина, логичан је пораст цена крајњег производа.

Карло Тампијери, председник “Аситола” и “Тампијери” групе, која је једна од највећих италијанских произвођача сунцокретовог уља, изјавио је за медије да су потрошачи из тог разлога увидели да се цена уља повећала за више од 50 одсто у врло кратком времену, што их је шокирало.

То значи и повећање цена осталих производа, те су цене порасле када је реч о скоро свим намирница.

Једна од највећих брига је и та што ће у Украјини бити врло тешко засејати сунцокрет, као и остале житарице у мају, те неће бити крајњег производа наредне јесени, односно кроз пар месеци.

Произвођачи покушавају да нађу сировине у Молдавији, Румунији, Бугарској и Мађарској.

“Тампијери” подсећа и да семење и ђубриво у Украјину стижу из Русије, што више није случај.

Повратак палминог уља

И мада су до сада рекламе у медијима, када је реч о прехрамбеним производа, истицале да намирнице не садрже уље од палме, сада му се поново враћају, не би ли на тај начин заменили сунцокретово уље.

Украјина је највећи узгајивач сунцокрета на свету и за неколико седмица ће се потрошити све залихе.

Индонезија, која је први произвођач на свету, 28. априла забранила је извоз уља од палме, јер на тај начин покушава да смањи повећање цена од 40 одсто у земљи.

Из тог разлога је цена уља од соје достигла историјски максимум на берзи у Чикагу.

Још на почетку ове године, Индонезија је ограничила извоз и одредила максимум својим становницима када је реч о коповини уља од палме.

Раст цена уља

Са руско-украјинским сукобом и кризом која се тиче узгајања сунцокрета, а самим тим и сунцокретовог уља, у Украјини која га је извозила читавом свету, дошло је до огромног раста цена свих других врста уља.

У Италији је цена сунцокретовог уља прешла са 1,46 евра по флаши, на скоро три евра.

У неким земљама Европске уније и у Великој Британији, влада је донела одлуку да ограничи дневну количину куповине тог уља, што је данас случај и са Италијом.

“Забрана извоза уља од палме од стране Индонезије нас заиста погађа, јер су за нас они стратешко тржиште што се тиче овог производа”, изјавио је за дневни лист Република председник Федерације за прехрану (Federalimentare) Ивано Вакондио.

“Прво је Мађарска блокирала експорт житарица, као и Србија која је блокирала житарице и протеине. И Русија прети да земљама које јој нису пријатељи, ‘попут Италије’, неће више извозити све што је битно за прехрану италијанских грађана. Све то ће нас врло оштетити, уз огромно повећање цена тако да смо врло забринути”, истакао је Вакондио.

Медији објашњавају да су биљна уља најпогођенији производ руско-украјинског сукоба, а обзиром на то да се у тој зони налази 65 одсто (10 милиона тона) читаве глобалне производње сунцокретовог уља.

Блокирања од стране Индонезије, довешће до драматичног повећања цена.

Индија забранила извоз пшенице

Рат у Украјини доводи и до кризе, када је жито у питању. Дошло је до раста цена 16. маја за 4,6 одсто. Такође, порасла је и цена меког брашна за 5,48 одсто.

Индија, која је други највећи светски узгајивач пшенице после Кине, донела је одлуку да забрани извоз пшенице, јер на тај начин жели да заштити своју популацију.

Западне земље ризикују прехрамбену кризу каква до сада није забележена.

Индијски медији су објаснили да је због екстремно високих температура дошло до смањења жетве пшенице, која је много инфериорнија него што је требало да буде: испод 100 милиона тона.

Пре тога је Индија требало да испоручи 10 милиона тона у иностранство. У априлу је извезла 1,4 милиона и потписала је уговоре за још 1,5 милиона.

Производња пшеница у свету

У свету се производи 749.467.531 тона пшенице сваке године. Кина је највећи произвођач са 131.696.392 тоне годишње, а Индија је на другом месту са 93.500.000 тоне годишње.

На трећем месту је Русија са 73.294.568 тоне, следи Америка са 62.859.050 тона, те Канада са 30.486.700. Италија је тек на 19. месту.

Када је реч о Украјини, 25 милиона тона пшенице је блокирано у силосима у Одеси и другим лукама на Црном мору.

Пре рата ова земља је извозила 12 одсто од укупне светске пшенице, 15 одсто кукуруза, те 50 одсто сунцокретовог уља.

Педесет земаља света зависи од увоза из Русије и Украјине, између њих су Еритреја, Сомалија, Мадагаскар, Танзанија и Конго, а 53 земље у Африци, затим Сирија, Палестина и Ирак су у пуном јеку прехрамбене кризе.

Из ових разлога и цена риже је порасла, на међународном нивоу за 21 одсто у последњих годину дана. Највише су поскупеле житарице за 34 одсто у односу на исти период 2021. године, затим млечни производи за 24 одсто, шећер за 22 одсто, месо за 17 одсто и биљне масти за 46 одсто.

Подаци упозоравају на глад у свету 

Према подацима WFP-а, 276 милиона људи у читавом свету су се суочавали са акутном глађу од почетка 2022. године.

Предвиђа да ће се тај број увећати за 47 милиона људи због рата у Украјини, а највише ће погодити Африку.

“Аларм глади” у свету је нешто о чему је ФАО издао извештај пре неколико седмица, с обзиром на огроман пораст цена прехрамбених производа.

“Глобални проблем глади имаћемо 2023. године”, изјавио је на конференцији у Њујорку Давид Беаслеy, извршни директор Прехрамбеног програма Уједињених нација, додајући да је то последица климатских промена и рата.

Цене сировина су премашиле сваки рекорд, док су месец дана након почетка рата у Украјини, цене извоза пшенице и кукуруза порасле за 22 одсто и 20 одсто поред већ високих повећања у току 2021. године.

Пораст прехрамбених производа, као и пораст цена бензина, према подацима WFP-а доводе до повећања оперативних трошкова до 71 милиона долара месечно, што је еквивалентно трошку обезбеђивања дневног оброка за скоро четири милиона људи за месец дана, ефективно смањујући способност да одговори на кризу глади широм света.

РТС

</div