Нон-пејпер ЕУ: Србија не може затворити ниједно поглавље док не реши владавину права

Апсолутни приоритет за даљи напредак Србије у процесу преговора за приступање Европској унији јесте испуњење обавеза из Поглавља 23 и 24 која се тичу владавине права и ниједно поглавље неће моћи да буде затворено док Србија не постигне овај циљ, наводи се у незваничном радном документу (нон-пејперу) којим Европска комисија извештава Савет ЕУ о напретку наше земље у евроинтеграцијама.

Нон-пејпер, односно незванични радни документ Европске комисије (ЕК), у који су новинари Данаса имали увид, сачињен је на основу извештаја о напретку који је Србија доставила субкомитету ЕУ за области правде, слобода и безбедности, у марту 2022 године. ЕК је, осим података послатих из Србије, у свом извештају обухватила и налазе држава чланица, експерата ЕУ и организација цивилног друштва.

„Приоритет укупног даљег напретка у приступним преговорима је испуњење стандарда из поглавља 23 и 24. Како је предвиђено ревидираном методологијом, ниједно поглавље не може бити затворено док Србија не постигне овај циљ. У циљи информисања и припреме наредне међувладине конференције (ИГЦ) са Србијом, овај нон-пејпер пружа преглед укупног стања и идентификује отворене проблеме за које Србија мора да оствари напредак како би испунила критеријуме за поглавља 23 и 24”, наводи се у документу.

Европска комисија се у нон-пејперу посебно дотакла и недавно одржаних избора на свим нивоима, подсећајући да је њима претходио међустраначки дијалог у коме је посредовао Европски парламент. ЕК закључује да су избори протекли у знатно бољој атмосфери него што је то био случај у претходним изборним циклусима, али да су и даље приметно неравноправни услови у корист владајуће странке.

„У Србији су 3. априла одржани председнички и ванредни парламентарни избори. На њима је забележено учешће свих политичких снага, након међупартијског дијалога у коме је посредовао Европски парламент, те су на изборима представљене разноврсне политичке опције. Према прелиминарним налазима и закључцима међународних посматрача из Канцеларије ОЕБС-а за демократске Институције и људска права (ОДИХР), основне слободе су у великој мери поштоване током кампање, међутим, низ недостатака резултирао је неравноправном изборном утакмицом и фаворизовањем носиоца власти”, наводи се у нон-пејперу.

Предизборни период посебно је поменут и у конктесту медијских слобода односно утицаја власти на већи број медија у току кампање што је критиковано у нон-пејперу.

„У прелиминарним налазима ОДХИР-а везаним за изборе одржане 4. априла, наводи се да, иако су медији пружили простор свим учесницима избора, већина јавних и приватних медија са националном фреквенцијом фаворизовали су актуелног председника и владајућу коалицију, ограничавајући тиме шансе да гласачи донесу потпуно независну одлуку”, истиче се у документу.

У периоду који је обухваћен извештајем (претходних годину дана), Европска комисија нотирала је одређене напретке на плану владавине права који су у Србији постигнути, међу којима се посебно истичу измене Устава у делу о правосуђу, усвојене након референдума из јануара ове године, које су важан, али не и довољан корак, како је адресирано извештајем, ка независности правосуђа.

„Даљи рад и политичка посвећеност су потребни за продубљивање реформи и отклањање недостатака, посебно у кључним областима правосуђа, борби против корупције и организованог криминала, слободе медија и односа Србије према ратним злочинима”.

Такође се наводи да у многим од ових области постоје кашњења у испуњењу акционих планова.

У поглављу 23, на које је стављен акценат у овом извештају, успешно је завршена уставна реформа усвајањем уставних амандмана у фебруару 2022. године, али ЕК наглашава да су потребне додатне мере како би се обезбедио непристрасан избор судија и тужилаца и њихова независност.

„Рад на имплементацији закона сада треба брзо да се настави како би се обезбедила независност судства. Овај закон треба усвојити у року од једне године за правосудне законе и у року од две године за усклађивање са свим другим релевантним законима. Две стручне радне групе (једна за тужиоце, једна за судове) основани су 15. априла 2022. године”, подсећа се у извештају.

Без обзира на овај позитиван развој догађаја, значајни изазови и кашњења у имплементацију остају у погледу непристрасности, одговорности, ефикасности и професионализма правосуђа, приступа правди и висококвалитетне обуке кадра, наводи се у нон-пејперу.

„Садашњи систем регрутације, премештаја и унапређења судија и тужилаца још увек треба да се ревидира како би се осигурало да су њихове каријере у потпуности засноване на заслугама. Предузети су бројни кораци за смањење простор за политички утицај на правосуђе, међутим постоје бројни случајеви у којима се то дешава што наставља да буде проблематично”.

Данас

БОНУС ВИДЕО: