Први Парк ћирилице отвара се у Бајиној Башти

Варош на Дрини, посвећена чувању и неговању нашег миленијумског писма, спремна је за четврту „Ћириличну баштину” (од 21. до 24. маја) и у оквиру ње отварање јединственог Парка ћирилице, првог у нас. Парк су већ уредили и опремили у центру Бајине Баште, слово „ћ” на таблама је главно знамење, а основна порука, уочљива сваком ко дође, речи су Светог Ћирила: „Услишите Словени вси слово, јеже крјепит срдца и уми.”

Овај простор, настао у славу ћирилице, биће пријатно и привлачно место. Зелена површина тик уз главну улицу, са ћириличним садржајима и игралиштем за најмлађе, засађеним дрвећем, постављеном расветом, црвеним цвећем у средишту које, гледано из висине, прави слово „ћ”…

“Улаз у Парк ћирилице с главне улице обележен је јединственом књигом и тастатуром које ће, нема сумње, постати једно од најпрепознатљивијих места за сликање у нашој вароши. Посетиоце дочекује велика отворена „књига” у којој је на једној страни исписан назив парка, а на другој слике познатих бајинобаштанских мотива попут манастира Рача, Кућице на Дрини, видиковца Бањска стена… Испред „књиге” налази се велика ћирилична тастатура погодна и за седење, а цела композиција симболички означава чињеницу да је ћирилица наше историјско писмо којим су написане најзначајније књиге, али и писмо наше будућности врло лако примењиво и у свету савремених комуникација” – каже за „Политику” Синиша Спасојевић, организатор манифестације „Ћирилична баштина”.

Три инфо-табле у парку, на којима доминира слово „ћ”, имају три намене: прва (ближа дечјем игралишту) деци кроз илустрације представља наше писмо, друга је стручни осврт на историјат ћирилице, док трећа посетиоце упознаје са значајем Рачанске преписивачке школе као својеврстан позив да се упуте у манастир Рачу, одавде удаљен тачно шест километара.

“Пре формирања парка на овом месту су се налазили поједини споменици, који су сада укомпоновани у нову целину. Скулптура „Раст”, рад италијанског вајара Гвалтијера Моћенија, коју је он 1981. поклонио Бајиној Башти да би потом деценијама овде чамила у шипражју и корову, краси у пуном сјају централни део Парка ћирилице. Споменици из римског периода добили су место поред стазе за шетњу у углу парка, као и инфо-таблу са описом шта представљају и где су пронађени. А клупе чији су спољни делови у виду буквара и читанке, поред тога што кроз цитате шаљу важне поруке о значају очувања сопственог језика, занимљив су и омаж српским великанима Вуку Караџићу, Исидори Секулић, Душку Радовићу и Добрици Ерићу” – описује наш саговорник (запослен у туризму овог краја), додајући:

“Већ као да видимо бројне посетиоце који за успомену из Бајине Баште фотографишу на клупи уз графику Исидоре Секулић и поруку: „Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје.” Док они више склони поезији позирају уз разбарушеног Добрицу Ерића и његов стих: „Чувај бисерну огрлицу, у којој су нам сви аманети, Вукову азбуку и ћирилицу, најлепше писмо на планети.”

Манифестација „Ћирилична баштина”, која се у Бајиној Башти одржава од 2019. године (лист „Политика” је први добитник награде „Ћирилична даровница”), имаће и овог пролећа низ програма током четвородневног трајања. На њеном почетку, у суботу 21. маја уприличиће се званично отварање Парка ћирилице. Прогласиће тада победнике песничког конкурса „Чувари ћирилице” и отворити изложбу ученичких радова посвећених нашем писму, уз концерте КУД-а „Јелек” и гудачког квартета РТС-а.

“По отварању Парка ћирилице своје предавање „Спорови око ћирилице” одржаће проф. др Мило Ломпар. Он је редовни професор београдског Филолошког факултета, председник Задужбине Милоша Црњанског и један од водећих интелектуалаца у борби за очување ћирилице. А управо је циљ „Ћириличне баштине” да подстиче и негује ћирилицу, на нашем говорном подручју да обогаћује културни идентитет и унапређује садржаје у области српског језика и културе. Манифестација траје до 24. маја, када обележавамо празник Светог Ћирила и Методија и Дан словенске писмености” – најављује Синиша Спасојевић.

Васељенска

Бонус видео