Усклађивање са Швајцарском формулом и инфлацијом опет ће спустити пензије

Препорука представника Фискалног савета (ФС) дата пре више од годину дана како да се надогради постојећа „швајцарска формула” према којој се сада пензије усклађују 50 одсто с растом зарада и исто толиком са растом инфлације и даље је актуелна, потврдио је недавно за наш лист Никола Алтипармаков, члан ФС. Када би влада одлучила да се индексација пензија ускоро промени, имали бисмо готово решење које при томе не би угрозило финансијску стабилност земље, нити касу пензијског фонда у коју се од јануара до априла ове године слило за око три милијарде динара више од предвиђеног финансијског плана, а што значи да држава све мање дотира из буџета Фонду ПИО за исплату пензија.

Како се наводи у извештају ФС-а у делу надоградње „швајцарске формуле” било би исправно да се учешће инфлације и раста зарада не фиксира унапред већ да се прилагођава стању економије. Што значи у добрим временима повећало би се учешће зарада, док би се током криза смањивало (и последично повећавало учешће инфлације).

Предност надограђене „швајцарске формуле” била би у ближем праћењу привредних токова чиме се подржава буџетска стабилност током периода кризе, односно излази у сусрет друштвеним очекивањима за већим степеном усклађивања пензија током периода брзог привредног раста. Управо су ова очекивања за већим растом пензија током привредне експанзије претходних година била повод влади да почне да разматра могућности за надоградњу „швајцарске формуле”.

Међутим, да би формула за индексацију пензија била кредибилна и финансијски одржива мора се доследно примењивати и у добрим и у лошим временима. Верујемо, наводи се у овом извештају, да је систем такозваног аутоматског стабилизатора адекватан приступ за надоградњу „швајцарске формуле”.

Будући да расходи за пензије у упоредивим државама Источне Европе најчешће износе између девет и десет одсто БДП-а, економски је оправдано циљати учешће пензија у српском БДП-у од десет одсто. Тако би се „швајцарска формула” као до сада примењивала са учешћем 50 одсто инфлације и 50 процената раста зарада докле год се расходи за пензије крећу у оквиру од 9,5 до 10,5 процената БДП-а. Када би пензије изашле изван овог коридора, размера инфлације и зарада у „швајцарској формули” би се мењала тако што би се повећавало учешће зарада када су пензије испод циљаног коридора и симетрично би се повећавало учешће инфлације када су пензије изнад.

Конкретно, наводе из ФС-а, када би пензије пале испод 9,5 одсто БДП-а „швајцарска формула” би прописивала усклађивање 75 одсто са растом зарада и 25 процената са растом цена. Док би се пензије усклађивале 100 одсто са растом зарада у случају да расходи падну испод девет процената БДП-а.

Са друге стране, пензије би се усклађивале 75 одсто са инфлацијом и 25 процената са зарадама када њихово учешће пређе 10,5 одсто БДП-а и 100 процената са инфлацијом када премаше 11 одсто БДП-а.

„Швајцарска формула” оваква каква је сада подразумева да се пензије индексирају са комбинацијом инфлације и раста зарада како би се заштитила њихова реална куповна моћ, с једне стране (инфлација), и како би се омогућило да стандард пензионера прати привредни раст и стандард запослених, с друге стране (раст зарада). На овај начин подржава се принцип међугенерацијске солидарности који је основ за успешно функционисање јавних пензијских система, али је потенцијални њен недостатак фиксирано учешће инфлације и плата, без обзира на стање економије. Важно је истрајати на доследној примени „швајцарске формуле” и њеној адекватној надоградњи која би се примењивала и у лошим и у добрим економским приликама, закључује се у извештају ФС-а.

Јасна Петровић Стојановић / Политика

БОНУС ВИДЕО: