Последице украјинске кризе могли бисмо да осетимо крајем године

Криза која постоји на глобалном нивоу прво погађа најразвијеније привреде, а потом се полако шири на тржишта у настајању, какво је и Србија, као и привреде у развоју, тако да би се ефекат кризе могао осетити код нас посебно у четвртом кварталу, каже Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије (ПКС).

То зависи од развоја политичке ситуације у Европи. Простор државе за финансијску помоћ и уопште интервенцију је ограничен, јер је доста ресурса потрошено током пандемије, оценио је Станић на округлом столу у ПКС посвећеном пословању привреде и шта се променило у ИТ, аутомобилској и хемијској индустрији током пандемијске и украјинске кризе, које су се надовезале једна на другу.

У седам земаља Централне и Источне Европе расте број неликвидних компанија и стечаја док у пет, међу којима је Србија са Словенијом, Хрватском, Естонијом и Летонијом, тај број пада. Та предузећа су угрожена првенствено због инфлације, расту им трошкови производње, а због пада куповне моћи становништва опада тражња.

Небојша Ђурђевић, из компаније „Вега ИТ”, специјализоване за развој софтвера, која запошљава 750 инжењера, каже да је извоз ИТ сектора прошле године износио две милијарде евра. Наглашава да више од 80 одсто фирми из ИТ одсека пружа услуге за страна предузећа, а 15 до 20 процената су компаније које су развиле сопствени производ и продају га.

Велике фирме са којима послујемо су забринуте. Добили смо директан упит шта се дешава код нас. Видели су проруске протесте у Србији, каже Небојша Ђурђевић, из компаније „Вега ИТ”.

Према његовим речима током пандемије ИТ сектор је био поремећен, имали су велики пад прихода од клијената који су у вези са ресором туризма, али је било других сектора који су улагали у развој. Када је реч о тренутној кризи, за потенцијалну рецесију која надолази, ИТ одсек има стратегију да буде диверсификован и Ђурђевић се нада да неће погодити све. Криза у Украјини је нешто што њих више брине.

– Велике компаније са којима послујемо су забринуте јер су оне изложене регулативи и политици, и то поштују. Добили смо директан упит шта се дешава код нас јер смо поравњани са Русијом. Видели су проруске протесте. Наша влада није слала јасне сигнале на коју страну ће то да оде и почели су да се распитују шта се то овде догађа и колики је ризик. Те компаније се боје да ће санкције да се прошире на Србију. У том случају они губе јер имају огромне пројекте на којима су ангажовани наши људи. Ако ми будемо одсечени они су у великом проблему. Уверавамо их да је све у реду, али у позадини је већ штета учињена, јер потенцијално гледају ко није у зони рестрикција – објашњава Ђурђевић.

Наводи да је Украјина била јака у ИТ сектору, али су због рата компаније престале да раде и клијенти су остали на цедилу. Сада нашим фирмама стижу упити да ли могу да преузму послове украјинских колега и то је за њих добра прилика да прошире пословање. Потенцијално као прилика је и то што је у овом периоду у Србију дошло доста стручњака из Русије.

– Српске компаније које развијају сопствени производ, где њихови инжењери нису изложени клијентима у иностранству, могу фантастично да искористе прилив тог талента. Међутим, највећи део предузећа која пружају услуге за велике стране фирме раде веома отворено и клијенти тачно добију биографије људи који послују на пројекту. Ту постоји опрез. Није лако нудити некога ко је пре месец дан дошао из Русије – наглашава Ђурђевић.

Милан Грујић, генерални директор „ЗФ Србија”, немачке компаније која у Панчеву производи делове за аутомобиле и електромоторе, напомиње да у Кини и даље важи нулта толеранција на ковид.

Додаје да је скраћење ланаца снабдевања у оптицају дуги низ година због смањења ризика у пословању. Сваки добављач гледа да се позиционира близу свог купца. Пандемија је то убрзала.

“Активно радимо на томе да укључимо домаће и стране компаније које се овде налазе у ланац добављача. Велики изазов у укључивању фирми у овај ланце је стандардизација и веома стриктни услови који постоје” – каже Грујић.

Према његовим речима криза утиче на поскупљење репроматеријала и финалног производа.

Матијас Предојевић, директор у оквиру групације „Еликсир група”, која између осталог производи минерална ђубрива, наводи да је привреда у специфичној ситуација због проблема са сировинама, енергентима и транспортом робе.

“Њима је Украјина била тржиште за финални производ, али су последњих недеља тих 10 одсто производње преоријентисали у друге регионе. Снабдевање сировинама за ову годину обезбедили су из Јордана, Сирије и Египта за амонијак. Калијум хлорид су набављали из Русије али му је скочила цена” – прича Предојевић.

Оцењује да у Србији постоји потенцијал да се смањи увоз минералних ђубрива и да ове године не би требало да буде проблема у снабдевању.

Марија Авакумовић/Политика

Бонус видео