МАКЕДОНЦИ ЋЕ ЈОШ ЧЕКАТИ ТОМОС: Упркос благослову СПЦ, аутокефалност цркве у Скопљу тек треба да прође црквеноправно решето
МАКЕДОНСКА православна црква, после 55 година у расколу и свега недељу дана под окриљем СПЦ, на корак је до стицања пуне независности. За остваривање пуне самосталности, међутим, Македонцима је потребан посебан акт Српске патријаршије – томос о аутокефалности, али и низ “међународних” црквених признања.
Око ове фазе формалног “пута ка слободи” донедавно расколничке МПЦ постоје различита виђења, која задиру у сложене односе у православном свету. То се тиче пре свега амбиције Васељенске патријаршије да као врховна власт у православљу потврђује аутокефалност свих “нових” цркава, али и принципа према коме је самосталност општепризната само уколико је прихвате и поздраве све остале православне цркве у свету. Македонцима отуд прети опасност да се нађу у клинчу између завађених Васељенске и Московске патријаршије, чији се ставови по овом питању потпуно разилазе, али без чијег благослова је свака аутокефалност крња и практично – непостојећа.
Додатну пометњу у расплет македонског раскола уносе замагљена теолошка и црквеноправна правила на начин стицања аутокефалије, што је једна од најкрупнијих тачака неслоге међу православним патријаршијама. Ова тема, амбициозно замишљена и постављена, била је на дневном реду и Свеправославног сабора одржаног на Криту 2016. године, али прихватљиво решење до данас није пронађено.
Ехо са Крита одјекује македонским случајем, будући да није сасвим јасно да ли ће Македонци своју црквену самосталност озваничити добијањем томоса из Београда или из древне патријаршије у Истанбулу.
За патријарха Вартоломеја превазилажење раскола у Македонији “историјски је тренутак”, коме је свој велики допринос, како тврди, дала и патријаршија којој је на челу:
– Раскол који је трајао око шест деценија, на иницијативу Васељенске патријаршије, окончан је и улазимо у нови период – рекао је Вартоломеј за грчку телевизију ЕРТ.
Он је истакао да Васељенска патријаршија по одлуци Четвртог васељенског сабора има неотуђиво право да по пријему апелације одлучује о оваквим питањима на највишем нивоу.
– На том основу уклонили смо раскол и изјавили смо да ступамо у евхаристијску заједницу. Њихову цркву смо назвали Охридска архиепископија, изузели смо појам “Македонска црква” и сваку изведену реч од речи “Македонија”. Ограничили смо границе надлежности у границама Северне Македоније, а сва додатна административна питања поверили смо Светој цркви српској – објаснио је Вартоломеј.
Историчар Дејан Ристић подсећа да је патријарх само саопштио одлуку, која ће бити заокружена тек уручењем томоса који потписује поглавар “мајке цркве”.
– Док се то не деси, МПЦ није аутокефална – истиче Ристић. – СПЦ је изразила спремност да одобри аутокефалност МПЦ, Сабор је начелно донео ту одлуку, али сада следе разговори. Ова процедура може да траје месецима или годинама, а завршава се предајом томоса СПЦ, у овом случају, Македонској цркви.
ЗАХВАЛНОСТ ПЕНДАРОВСКОГ
ПРЕДСЕДНИК Северне Македоније Стево Пендаровски разговарао је телефоном са патријархом Порфиријем, коме је захвалио на одлуци СПЦ да прихвати аутокефалност МПЦ – Охридске архиепископије.
ADVERTISING
– Ова одлука прилика је за изградњу нових односа између Македонске и Српске цркве и за превазилажење горких тема из прошлости – саопштено је у Скопљу.
Како је наведено, Пендаровски је поновио да се нада да ће се цео процес признавања аутокефалности МПЦ-ОА завршити скорим добијањем томоса васељенског патријарха Вартоломеја, што ће, како је навео, допринети остваривању једног од македонских националних интереса.
ПРОПАЛА МИСИЈА
ВАСЕЉЕНСКИ патријарх открио је да је улога помиритеља у српско-македонском црквеном спору претходних година била поверена Албанској православној цркви, али да је мисија албанског архиепископиа Анастасија – пропала.
– Он је покушао, отишао, вратио се, разговарао са обе стране и није успео због реакција, углавном из СПЦ. Зато је званично, писмом, у једном тренутку вратио мандат – казао је васељенски патријарх.
АРХИЕПИСКОП СТЕФАН БЕЗ СУЂЕЊА
ОДЛУКА највиших тела СПЦ о признању аутокефалије Македонској православној цкрви – Охридској архиепископији означила је и практично стављање ван снаге одлуку Светог синода из 2014. године, којом је покренут црквеносудски поступак против њеног поглавара архиепископа Стефана (Вељановског). Њему је тада написана оптужница због упорног остајања у расколу, нехришћанског учешћа у прогону канонског владике Јована (Вранишковског), као и низу других антиканонских активности.
Новости
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
– *Наша црква би у Томосу о аутокефалности морала да обезбеди гаранцију за заштиту светиња насталих у периоду српске средњовековне државе и у периоду након Балканских ратова до 1959. године и њихов посебан статус, уз афирмацију српског духовног наслеђа коју те светиње сведоче. Нема сумње да су мудри архијереји СПЦ, који су одлуку о аутокефалности донели једногласно и једнодушно, мислили на то и обезбедили у преговорима са МПЦ – ОА заштиту српског културног наслеђа. То је максимум који као народ у овом тренутку можемо да урадимо у погледу простора који данас обухвата РСМ.*-