Свети владика Николај: „Македонску народност“ може да призна само неки суновраћени свештеник

Поводом идеје о оснивању свештеничког Удружења, која се јавила код једног дела православног свештенства одмах после Другог светског рата, патријарху Гаврилу писао је епископ Николај (Велимировић). Иначе, у Никшићу је одржана и прва удружењска скупштина, на којој је одлучено „да ће се радити на даљем окупљању свештенства у циљу чувања тековина народноослободилачке борбе и изградње земље.“

Свети владика Николај: Молитва за српски народ

Свети владика Николај пише:

„Ова самозвана и самоодобрена црквена организација цепа јединство свога сопственог народа тиме што је организована по федералним државним јединицама које признају пет националности у Југославији и то Српску, Хрватску, Словеначку, Црногорску и Македонску! Значи пет народа уместо три, које је питање у претходној Југославији расправљано равно 20 година на свим скупштинама и седницама парламента и кроз све листове, новине и часописе, док на велике јаде, није дошло на полазну тачку од 1928. год. да постоје само три племена велике словенске расе: Срби, Хрвати и Словенци. Зар и један српски свештеник може и сме признати ово цепање свога народа? Не може родољуб – свештеник, већ само издајник. Не значи да сваки свештеник треба да устане и да се бори против овога или онога државног уређења ако му се исто не допада и ако има прилике да се бори против истога. Не значи и не мора, јер што је нездраво и само ће отпасти и ишчезнути, јер, још пре римског времена беху неки покрајински називи којих данас нигде нема, али у вези са нашим народом, од његове хришћанске историје, његов се назив одржао.

Како може онда и један српски свештеник да призна географски назив – Црна Гора за нацију, јер када Србин из Црне Горе вели за себе да је Црногорац, то је исто као кад и онај из Војводине каже да је Војвођанин, или Шумадије да је Шумадинац, из Босне Босанац, из Лике Личанин, из Херцеговине Херцеговац итд.? А сви су Срби, јер се сви осећају Србима.

Још је тежи случај са признањем ’Македонске народности‘, што може да призна само неки суновраћени свештеник…“

Свети ава Јустин (Поповић): Катастрофално неправославним решењем питања МПЦ Свети Сава је поново спаљен (1964)

На крају свети владика Николај моли Патријарха и Свети архијерејски сабор да не признају правила Свештеничког удружења, а свештенике који су поштени и искрени служитељи олтара Божијег и Светога Саве, позива да „скину љагу са себе, да реорганизују то удружење, тј. да га саобразе са општим црквеним поретком, или ако то не могу онда да се из њега исписују.“

Извор: Протојереј Саво Б. Јовић Утамничена Црква. Страдање свештенства Српске Православне Цркве од 1945. до 1985. године

(Светосавље.орг)

БОНУС ВИДЕО: