На данашњи дан убијен последњи Обреновић

На данашњи дан, 11. јуна/29. маја 1903. године у раним јутарњим часовима у Београду су од злочиначке руке страдали краљ Александар и краљица Драгиња Обреновић.

“У Србији је, чедо моје, боље бити просјак него цар.
Свуда је то тако. Умре цар, дође други, њега убије трећи, трећега свргне четврти, док петога не свргне шести и тако иде редом док је царева и царства.

Најгоре је кад нема ни царства ни цара, ни краљевства ни краља, ни власти ни владара, него само пуст и распуштен народ, какав је наш, спреман да свакога олако прихвати за цара и господара и да га још лакше збаци и одрече га се као губавца.”
– из Завештања Светог Симеона Мироточивог

Према сведочењу Драгише Васића, тадашњег матуранта, а потом адвоката, књижевника и интелектуалца неоспорног ауторитета, одмицала је једна од најскупљих ноћи прошлог века, чије ће праскозорје бити окрвављено бруталним убиством младог српског краља Александра и краљице Драге. Ноћ између 28. и 29. маја деветсто треће, променила је историју, а Србима, у очима европских држава, вратила балканску одредницу, резервисану за турска или арнаутска племена.

Цела „акција“ одвијала се под необичним околностима. Док су војници клицали – Живео Краљ, „официри“ су Краља и Краљицу – убијали!
Хроничари бележе:

„Те ноћи у Београду и Србији убијено је преко три стотине људи. Да се не би догодило да Обреновићи, као после убиства кнеза Михаила, поново дођу на власт, убијани су рођаци и кметови, председници општина, срезова и округа, политичари и интелигенција, часни војници и официри, сви они који су били присталице Обреновића. Преживели потомци Обреновића су прогањани и убијани све до завршетка Другог светског рата.“
Над свирепим убиством краљевског пара Обреновић згражавале су се све европске и ваневропске земље. Неке од њих су прекинуле дипломатске односе са Краљевином Србијом. У Енглеској се појавила књига „Београд, бели град смрти – Историја краља Александра и краљице Драге“, коју је, уз податке Чедомиља Мијатовића и његове жене Елодије Лотн, написала госпођа Нортекс Вилсон. О овој књизи се код нас мало зна, само толико да је ауторка нашла много сличности у страдању краљевског пара Обреновић са Шекспировом трагедијом „Магбет“. Дипломатски односи са Енглеском су успостављени три године касније (1906), тек по испуњавању услова Лондона да влада Николе Пашића пензионише шест завереника. Британски услов је испуњен: пет (шести је поднео оставку) завереника је добило пензије једнаке платама које су имали и, од краља Петра Карађорђевића, лично, као „награду“, по 60.000 динара.

Краљевска кућа Обреновића

БОНУС ВИДЕО: