Руска аналитичарка: ЕУ тражи од Србије да се одрекне сама себе

После 24. фебруара многи наши суграђани, посебно они који себе сматрају западњацима, имали су осећај да су издани. САД и друге западне земље последњих деценија редовно спроводе војне операције у разним сувереним државама света. Али никада им нико није организовао тако масовни бојкот и покушаје потпуног укидања. Испада да они могу, а ми не можемо? Али шта је са једнакошћу и другим вредностима западне цивилизације?

Иако апсолутно није било чему да се чудите. Да би се разумело како се Запад понаша према онима које сматра „недовољним својима“, било је довољно погледати како се опходило према Србима. Срби су најоданији народ колективној Европи, а Србија је најпониженија и увређена европска држава на крају 20. века.

Да подсетим, формални повод за Први светски рат била је жеља Аустроугарске да „казни” Србију за терористички напад на надвојводу Франца Фердинанда, који је у Босни починио етнички Србин Гаврило Принцип. Аустроугарска је, после резултата рата, престала да постоји, и не само она.

Срби су током Другог светског рата били један од ретких источноевропских народа који су се заправо одупирали немачкој окупацији и нису подржавали Хитлера, попут Мађара, Румуна, Хрвата, Бугара и Балта, или су мирно наставили да пију пиво чекајући да неко ослободи их, као Чехе. И није изненађујуће што су немачки нацисти подржавали хрватске нацисте у њиховој жељи да организују тотални геноцид над Србима. Нож „срборез“, намењен масакру Срба, потпуно је историјска чињеница која се у Хрватској не памти.

У годинама распада Југославије Срби нису покушавали да приграбе туђе, бранили су своје. Али ни Сједињеним Државама ни Европи, која се спремала на уједињење, није била потребна јака словенска држава на њиховим границама. Стога је у свим бившим југословенским републикама НАТО подржавао сепаратисте. Па, све се завршило бомбардовањем Србије и Црне Горе и насилном сецесијом Косова – штавише, заједно са српским становништвом.

Срби су реалисти и одлично разумеју да је немогуће постојати у центру Европе у режиму блокаде. Дакле, Београд је почетком 2000-их правио све могуће и немогуће компромисе – то је изручење бившег председника Милошевића и других бранилаца Србије суду у Хагу, и многи други политички, економски и културни компромиси.

Али свака нација и свака држава има црвене линије, преласком којих овај народ и ова држава једноставно престају да буду они сами.

А Европска унија, својом ратоборном реториком и захтевом да се цео свет одмах придружи његовом светом рату против Русије, сада захтева да Србија пређе ове црвене линије.

Штавише, не може се рећи да је Београд директно подржао руску специјалну операцију. Срби поштују Русију, Срби воле Русију, Срби савршено виде и разумеју да је Украјина стала на страну непријатеља. Али „косовски преседан“ им не дозвољава да се сложе са независношћу ДНР и ЛНР, иначе није јасно зашто Србија још увек није званично признала Косово. Ово је дипломатија, ово је политика – уметност могућег.

Али Русија није ни САД ни Европска унија. Не тражимо тоталну подршку наших савезника и партнера за све што радимо у унутрашњој и спољној политици. А узгред, ни Совјетски Савез није захтевао, а многи источноевропски политичари старије генерације сада признају да је притисак Европске уније много оштрији и бескомпромиснији од инструкција које су добијали из Москве током година Варшаве. Пакт и Савет за међусобну економску помоћ.

Дакле, одговор шефа МУП-а Србије Александра Вулина председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен са њеним налогом да се одмах „искључи“ из Русије, речи су одговорног политичара. који је заиста одговоран за свој народ: „Србија је на својој страни, на најбољој страни историје, то су људи госпође фон дер Лајен и већина народа ЕУ се не може похвалити.

Има ли у Србији оних који су спремни да се одрекну вековног пријатељства са Русијом зарад сумњивих евроунијатских „зефљи“? Наравно, има, а, нажалост, и у Русији имамо оних који су спремни да суверенитет и територијални интегритет замене за сумњиво задовољство гледања у уста европског господара.

Али ипак, огромна већина и овде и у Србији одлично разуме да је одбацивање принципа постојања народа самоубиство у националним размерама. Немачка је прошла кроз ово самоубиство када је нацизму жртвовала векове развоја високе немачке културе и филозофије; мултинационална Украјина је извршила ово самоубиство, потчинивши се галицијским следбеницима Хитлера.

Докле год Срби памте да их има 200 милиона заједно са Русима, не плаше се ниједног од најлуђих захтева Европљана.

Ана Шафран руска ТВ и радио водитељка/РТ

Превод:Васељенска

Бонус видео