Косовски завет је лична, свесна и голготска жртва, полагање душе своје за ближње своје (1. део)
Газимместан, Косово и Метохија (Фото: В. Веизовић)
Последњих година појављују се разна тумачења Косовског завета и његовог централног догађаја Косовског боја. Сва та тумачења покушавају да осветле и растумаче Косовски бој и одреде наш данашњи положај у односу на њега.
Такве тенденције јављају се активно задњих 30 година (барем их ја примећујем, а врло вероватно је да је тај покушај постајао кроз целу историју трајања Косовског завета).
Једно је заједничко свим тим покушајима, а то је да тумачење дају другачије и мимо Црквено-народног предања, односно Црквеног и народног.
Црквено-народно предање Косовски завет тумачи, или боље је рећи, созерцава са једног духовног аспекта. Када се мало замисли, види се да је то један поглед из перспективе вечности. То је поглед из вечности на српску историју, на политику, на витештво, који даје пун смисао свим тим појмовима.
Нема ни политике (схваћене као бриге за државне и друштвене потребе) ни витештва, без свесне, личне, голготске жртве. Нова тумачења полазе најчешће са два становишта, са “историјског” и квази историјског. Без обзира о ком становишту се ради, својствена им је околност да то чине у одређеном циљу. Или у циљу оспоравања Косовског завета као вредности по себи, или у циљу стварања историјског мита. И један и други циљ лишени су аспекта вечности, те су стога лишени и истинитости.
Један је ту као свеприсутни дух самопорицања, а други као национална компензација за све историјске поразе нашег народа. Онда нам постаје јасно како је то српски народ опстао и васкрсао након погребења наше историјске државности, али и како је изгубио своју обновљену државу, алу и зашто не може да је у данашњем времену васпостави.
Данас Срби имају највиши степен свог технолошког и интелектуалног развитка, али немају своју духовну компоненту. Немају онај поглед из вечности који получује свесну личну голготску жртву.
Само спорадични примери тог духа блесну у историји и сете нас на наше претке. Један од тих примера је мајор Тепић. Његова жртва је данас тешко појмљива, па и кад је појмљива није нешто што чини лични узор нашим људима данас.
А сетимо се српских страдалника из Албанске голготе, Тепић до Тепића, Синђелић до Синђелића, Вујадин до Вујадина, Обилић до Обилића, Лазар до Лазара. То је Косовски завет, лична, свесна, голготска жртва, полагање душе своје за ближње своје!
Јесаул / Васељенска
БОНУС ВИДЕО:
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
