Зелени одустају од екологије: Европа тражи спас у угљу

Сада је очигледно да Србија није била наивна када је одлучила да се одупре притисцима Запада и домаћих лобиста који су тражили да затворимо руднике угља и угасимо термоелектране.

Од битке за истребљење овог енергента, на светском нивоу сада се ушло у трку за његову куповину. “Блумберг” у јучерашњем извештају оцењује да је све већа глобална несташица горива катапултирала цене угља на азијским тржиштима на рекордне нивое, претећи даљим повећањем рачуна за струју и растом инфлације.

У трци за набавку овог енергента, нажалост, учествује и наша земља. Србија има велике резерве угља за наредних 60 година, али копови нису припремљени за његово вађење, те је наша земља дошла у ситуацију да мора да га увози. Не иде нам наруку овај скок цена, јер, како је недавно рекао председник Вучић, држава покушава да уговори са Кинезима куповину милион тона угља.

Због проблема на енергетском тржишту, којима је и сама ЕУ кумовала спровођењем самоубилачке намере да одсече руске енергенте, европске земље се сада враћају угљу које су хтеле да одстране из употребе. Осим тога, Немачка истражује могућност да повећа домаћу производњу природног гаса укључујући и коришћење метода који је забрањен, тзв. фракинг, односно хидрауличко ломљење стена, које спада у најпрљавије технологије. Притисци да се смањује увоз руског црног злата, које се допремало нафтоводима, драстично су повећали транспорт нафте танкерима, а они су огромни загађивачи. Нико више не поставља питање заштите животне средине. Европска унија је сахранила зелену агенду. Како “Блумберг” констатује, растућа потражња представља невероватан камбек угља на глобално тржиште енергената, за који се донедавно сматрало да је на путу да буде укинут као гориво.

Стручњак за енергетику Ненад Шиљаковић указује да у процесу наводне борбе против климатских промена, Немачка, Италија, Велика Британија и многе друге велике европске државе, нису никада у потпуности угасиле своје термоелектране на угаљ.

– Потпуно затварање тих капацитета остављено је малим, послушним економијама, односно државама, или наивним и искрено “зеленим” – оцењује Шиљаковић. – Велике, искусне, ако хоћете лицемерне економије су их плански конзервирале и оставиле у резерви за кризна времена, која су управо стигла.

У настојању да се што боље припреми за хладне дане и потенцијалну још гору кризу, Србија купује на тржишту све доступне енергенте. Влада је одобрила ЕПС-у да до краја 2023. године увезе четири милиона тона угља, а реализација тог плана је већ почела. Из рудника Пљевља, чији је власник “Електропривреда Црне Горе”, у овој години ће стићи 300.000 тона. С рудником мрког угља у Бановићима склопљен је уговор за испоруку 100.000 тона овог фосилног горива. Стручњаци кажу да је тај угаљ квалитетнији него наш, што ће помоћи да се подигне квалитет домаћег. На тај начин ћемо смањити употребу мазута.

Вучић је недавно је рекао да је незадовољан уговорима за угаљ, јер га набављамо по просечној цени од 75 евра по тони, а да превоз кошта 235 евра по тони. То је, како је оценио, веома чудно. Говорећи о производњи струје, навео је да осим недовољне количине угља у ризике спада и низак ниво хидрологије, јер нема кише, као и како обезбедити ремонт термоблокова.

За производњу једног мегават-сата струје, у просеку је потребно 1,6 тона угља и у овом тренутку, како истичу стручњаци, јефтиније је увозити то фосилно гориво него струју. Процењује се да ће бити неопходне две до три године за стабилизацију нашег електроенергетског система, што подразумева и велике инвестиције у том периоду. Рудник Колубара сада даје трећину мање угља неопходног за рад термоелектрана током хладних дана.

То је само део проблема са којима се држава суочава свакодневно припремајући се за зиму. Ситуацију додатно компликује и што од новембра наша земља више неће моћи да увози руску нафту због тренутно важећих санкција Европске уније против Русије. Само у Обреновцу се сада троши 350 тона мазута, јер угаљ и даље није довољно сув и квалитетан, а зими је потребно и седам пута више.

САД МОЖЕ

ЈЕДНА по једна земља ЕУ активирају планове за енергетску кризу који обухватају и електране на угаљ. Према писању Ројтерса, Европска унија ће се вратити привремено на угаљ како би се изборила са све мањим количинама руског гаса, јер су проблеми на тржишту овог енергента и растуће цене покренули трку за алтернативна горива. Немачка, Италија, Аустрија и Холандија најавиле су да би електране на угаљ могле да им помогну да прегурају кризу.

РАСТУ ИНВЕСТИЦИЈЕ

ЗАБРИНУТОСТ у погледу енергетске безбедности подстиче већа улагања у фосилна горива, пре свега у угаљ. Ово, у свом најновијем извештају наводи Међународна агенција за енергију, истичући да је лане уложено 105 милијарди долара у ланац снабдевања овим горивом, што представља раст од 10 одсто у односу на 2020. годину.

– Очекује се да ће глобалне инвестиције у снабдевање угљем порасти за још 10 процената у 2022, јер ограничена понуда наставља да подстиче нове пројекте – указује се у извештају. – Процењује се да ће Кина и Индија, са преко 80 милијарди долара, имати највећи удео у глобалним улагањима у угаљ у овој години.

ОБОРЕН РЕКОРД СВИХ ВРЕМЕНА

ЦЕНА угља на спот тржишту у аустралијској луци Њукасл скочила је за 3,4 одсто на рекордних 402,50 долара по тони, према двонедељном индексу који је израчунава компанија “ИХС Маркит”, извештава јуче “Блумберг”. То је први пут да се овај помно праћени спот индекс попео изнад 400 долара. Пошиљка угља за јулску испоруку у Европу продата је у петак по цени од 421 долар по тони, што је рекорд свих времена за тај регион, према подацима трговаца. Пошиљке за Азију су прошле недеље такође трговане по цени изнад 400 долара.

Новости

БОНУС ВИДЕО: